Париски споменик Карађорђевићима и у центру Београда

Ако краљеви Петар Први и Александар Карађорђевић добију споменик у Београду, идентичан оном који је 1936. подигнут у Паризу, биће то захваљујући иницијативи архитекте Милана Палишашког и бројних његових колега.

Они дуже од деценије безуспешно убеђују српске власти да се на тај начин одуже великанима из наше славне историје. Није остварена њихова замисао да споменик буде откривен 2004, на двестагодишњицу Првог српског устанка, али је у години обележавања века од почетка Великог рата предлог подржала управа Београда.

Градски менаџер Горан Весић недавно је обећао да ће споменици краљу Петру Првом Ослободиоцу и краљу Александру Ујединитељу бити подигнути и да се разматра неколико локација за ту намену. Палишашки предлаже да се реплика споменичке композиције подигне на узвишењу између Новог и Старог двора. Тако би се, тачно наспрам споменика цару Николају Другом Романову, нашао монумент чија је централна фигура краљ Александар на коњу, док му његов отац краљ Петар Први с десне стране даје мач, а с леве стране амове коња држи Франш д’ Епере, француски генерал.

И ту има симболике – управо је Петар Карађорђевић доласком на престо 1903. године политички курс земље са Аустрије окренуо ка Русији и Француској.

– Споменик који је у близини Тријумфалне капије Француска подигла свом савезнику, Краљевини Србији, велико је признање нашој земљи и част која није указана ниједној европској држави. Колико је то пријатељство било присно сведоче бројне почасти краљу Петру Првом. А сквер у престижном 16. париском арондисману назван је Александар Први од Југославије.Споменик је прилика да обновимо некадашње велико српско-француско пријатељство – каже Палишашки.

Одељење ликовне и музичке уметности САНУ подржало је предлог Палишашког да споменик буде постављен између два двора и такву иницијативу упутило извршном одбору САНУ и Скупштини града, каже академик Милан Лојаница.

– Реплика монументалног споменика са седам фигура наспрам цара Николаја Романова – то не би били само споменици личностима, већ симбол окренутости Србије и према Истоку и према Западу – каже Лојаница. 

----------------------------------

Обележје захвалности Француској слављено као празник

Као сведочанство савезништва Србије и Француске у Првом светском рату, споменик краљевима Петру и Александру откривен је у Паризу шест година после подизања Споменика захвалности Француској у најлепшем делу Калемегданског парка. Оба меморијала су плод иницијатива које нису потекле из врха државе. Покренули су је Друштво француско-српског пријатељства и Удружење ратних бегунаца. Откривање Мештровићевог остварења на Калемегдану 11. новембра 1930. године „Политика” је тада описала као празничну свечаност – куће су биле окићене француским и југословенским заставама, а у главним улицама прозори и балкони били су украшени цвећем и пиротским ћилимима.

Темељи блискости двеју држава пољуљани су у пролеће 1999. године, када је Француска учествовала у НАТО агресији на СР Југославију. Тада је Споменик захвалности Француској, на којем је пре скоро девет деценија исписано „Волимо Француску као што је она нас волела 1914–1918” обавијен црним платном, а постављен је натпис: „Нека је вечна слава Француској које више нема”.

----------------------------------

Откривен на годишњицу атентата у Марсеју

На Тргу Колумбија, у престижном 16. арондисману, налази се сквер који носи име краља Александра Првог од Југославије. На њему је 9. октобра 1936, тачно две године након атентата у Марсеју, откривен споменик убијеном краљу Александру и његовом оцу Петру Првом. Аутор групне скулптуре је француски вајар Максим Реал дел Сарт, док је постоље осмислио архитекта Анри Шејо. Масивни постамент од ружичастог гранита красе четири барељефа у бронзи. На чеоној страни исписано је: „Краљевима Србије и Југославије, Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу. У част наших великих пријатеља, од Париза и Француске”.

Са леве стране постамента исписано је: „Србије више нема али Војска је спасена, ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на тлу Француске” (телеграм принца регента Александра председнику Поенкареу, децембра 1915).

На задњој страни постамента је бронзани рељефни портрет краља Петра из млађих дана и његове речи: „Мени је част што сам војничку каријеру почео под заставом Француске”. На десној страни написано је „Чувајте Југославију, чувајте француско-југословенско пријатељство”.