Слаб динар квари рачуне предузећима

Јовановићева, власница модне конфекције „Луна” из Пожаревца, јуче је одлагала да узме дигитрон у руке, након што је видела курсну листу на којој је средњи курс прескочио 122 динара за евро. Прибојавала се шта ће добити као коначан резултат ове рачунице у којој готово 100 одсто сировина увози из иностранства, а преко границе извози 40 до 50 одсто своје производње.

– Никоме не одговарају овакве осцилације, ми ништа не можемо да предвидимо и планирамо – пожалила се наша саговорница. – Математички гледано, нама је сада због раста курса динара сировина скупља и ми бисмо сада требали да подижемо цене. Због ниске тражње и негативних резултата који стижу из малопродаје, ми то не можемо да урадимо, већ морамо да смањујемо цене. На све то, сада иду сезонски попусти, и сви очекују значајнија снижења. Не знам како ћемо покрити трошкове сировина – каже Јовановићева и додаје да њена компанија нема неке велике дугове и да је у том смислу слабљење динара не оптерећује.

Она није једини привредник у Србији кога ових дана због курса мучи главобоља. Иако је некада било неписано правило да пред Нову годину, курс јача због прилива девиза, последњих година догађа се обрнуто. И Небојша Савић, председник Савета гувернера НБС, истакао је за Б92 да не очекује јачање курса због празника.

Истина, има и оних других привредника – извозника који задовољно трљају руке зато што ће им продајом робе на страним тржиштима стићи више динара.

Због великог одлива средстава, динар последњих година слаби у децембру, баш у време кад се у компанијама подвлаче црте на финансијским извештајима, што опет додатно повећава губитке привреде. Примера ради, укупан дуг привреде, у еврима је, у односу на прошлу годину смањен за 150 милиона евра и сада износи 18,8 милијарди евра. Међутим, у динарима, он је повећан, јер је прошлу годину завршила са курсом од 114 динара за евро. То значи да су негативне курсне разлике, слабљењем националне валуте, достигле 71 милијарду динара. Односно, упркос раздуживању привреде, задуженост у динарима је за толико већа него на крају прошле године.

Народна банка Србије (НБС) понудила је званично објашњење за то –

слабљење динара према евру последица је исплате дивиденди компанија и банака. То значи да су стране фирме које послују у Србији куповале девизе како би исплатиле дивиденде својим акционарима ван наше земље. Према подацима НБС, закључно са октобром ове године акционарима из иностранства је из Србије исплаћено 354 милиона евра. У новембру су, према првим резултатима, исплате по основу дивиденди сезонски повећане на 100 милиона евра (са око 35 милиона евра просечно месечно у претходном делу ове године).

На све то, увозници енергената су више куповали евре да би платили робу у иностранству. Уз то, за десет месеци 2014. трошкови плаћања камата већи су за око 100 милиона евра у односу на 10 месеци претходне године и износе 325 милиона евра, објаснили су недавно из НБС.

Према објашњењу Дејана Шошкића, професора Економског факултета и бившег гувернера НБС, суштински курс је увек последица мањка у платном билансу земље, што значи да годишње, много више девиза из земље изађе, него што уђе. Тренутно дефицит „текућег рачуна” наше земље износи 1,5 милијарди евра.

– То значи да ми тај јаз можемо да покријемо трошењем девизних резерви, приливом страних директних инвестиција или задуживањем земље. Можемо и да продамо „Телеком” и да по том основу остваримо девизне приливе, на пример. Ако тога нема, природно долази до притиска на курс динара, што је последица мањка девиза на тржишту – објашњава бивши гувернер.

Управо толико је (1,5 милијарди евра) од почетка године НБС потрошила на одбрану курса. На тржишту су интервенисали продајом 1,7 милијарди евра и куповином 200 милиона евра.

Према анализи аутора билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), период смањења текућег дефицита је изгледа за нама, а томе је кумовао раст увоза у последњим месецима ове године. Њихова рачуница показује да ће просечна вредност девизног курса у 2015. години износити 121 динар за евро, а у 2016. години 125,9 динара за европску валуту. Главни разлог тренутног раста девизног курса је већа тражња од понуде девиза, сматрају аутори МАТ-а. Смањен је прилив иностраних инвестиција, а истовремено се значајни износи девиза издвајају за раздуживање земље у иностранству, што је случај и са земљама у окружењу.

Према оцени Горана Николића, сарадника Института за европске студије, одлив девиза је такав да НБС не може ништа значајније да уради.

– При том, чини ми се да је и Међународни монетарни фонд практично дао индиректни сигнал централној банци да мало релаксира монетарне стеге. Приликом прошломесечних преговора истакли су да су се након затезања фискалне политике, створили услови за релаксацију монетарне – закључује Николић.