Где су били ревизори

Форензични рачуновођа Мирослава Миленовић у недељном интервјуу у нашој новини потанко је објаснила технологију задуживања наших бизнисмена и извлачење пара из легалних токова, рекавши да новац увек оставља траг. Мање више (не)видљив, али за оног ко хоће да га истражи мора да има само три ствари – вољу, знање и ресурсе. Управо тим редом. Воља је на првом месту. Додаје и оно – политичка. Као, потребан је политички миг да би се кренуло у истрагу.

И то је једна страна приче.

Друга је, како се у нашем привредно-финансијском систему, који је по много чему слика и прилика свих правила и процедура по којима се владају привредници и директори банака, рецимо у ЕУ, код нас догоди да неколицина људи узме милијарду евра зајма и тек када банке, пре свих државне, почну да посрћу, креће јавно прање прљавих послова.

Наша саговорница је без длаке на језику рекла – нема кредита, поготово од неколико десетина милиона евра, без директне политичке подршке на линији – партија и „скретничари” новца у банкама.

Одиста, да ли је могуће да нико, осим тренутно приведених директора, није одговоран за то? Где су били интерни, а потом и спољни ревизори, којима је морала доћи до руку информација да са пословним и финансијским резултатима нешто не ваља?

Како су директори финансија, а с њима и шефови рачуноводства, могли да књиже пословне резултате и да их, улепшавајући кредитну историју за кредитни захтев, брутално фалсификују?

Сви ти и још многи други људи нису на та места дошли без нечије сагласности и лиценце. Није нам познато да су НБС, али и поједина струковна удружења рецимо, ревизора и рачуновођа, одузели некоме дозволу за рад.

Да ли је могуће да контрола НБС из годишњих пословних политика, које им банке достављају на верификацију, а поготово на основу дневних, месечних и кварталних извештаја, није уочила коме се и под којим условима паре одобравају? Колика је такозвана изложеност појединих клијената? Да са минорним уделом капитала, мањим, од пет одсто, неко добије десетине милиона евра?

На места управних и надзорних одбора банака долазили су људи из самог врха политичких странака или њихових блиских редова. Сви су без проблема добијали сагласност централне банке за бављење тим послом. Да ли су за то стручни, с каквом репутацијом... То је најмање важно. Довољно је да је иза њега стала моћна политичка група или јак лоби. И да се против њега не води кривични поступак.

А што ће својим радом, у чврстом тајкунско-политичком загрљају, полако себи исписивати и кривичну пријаву, о том – потом. Догодило се. Миленовићева рече – не може да се догоди ако свако ради свој посао како ваља. Код нас очигледно то још није случај.