Тајна кинеске љубави

За све оне који се још можда питају откуд толика заинтересованост земаља централне и источне Европе (међу којима су већина чланице Европске уније) за интензивнију сарадњу с Пекингом, одговор би могао да лежи у податку који је недавно објавио „Фајненшел тајмс”. Наиме, према подацима које је овај лист добио у Међународном монетарном фонду, Кина ће од следеће године и званично постати највећа светска економија, то јест претећи ће САД по обиму бруто домаћег производа, мереног паритетом куповне моћи.

Бруто друштвени производ Кине већ садаизноси 17,6 билиона долара, у односу на америчких 17,4 билиона. Потребан ли је бољи разлог за све веће окретање овог дела Европе азијском партнеру?

У складу са овим галопирајућим привредним растом, који није забележен у историји, окретање Пекинга земљама овог дела Европе последица је, кажу аналитичари, и стратегије Пекинга коју економисти називају „новим путем свиле”. Почетком 2000. године кинеске инвестиције у региону, како показују подаци варшавског Института за развој централне и источне Европе, биле су такорећи равне нули, да би десет година касније достигле 590 милиона евра.

Економски аналитичари кажу и да је кинеско партнерство са источном Европом логично решење јер ће Пекингу омогућити приступ важним лукама, попут „Констанце” у Румунији и „Бургаса” у Бугарској, преко којих ће моћи да извози робу. Кинези су већ закупили велики део атинске луке „Пиреј” на период од 35 година. Уз све то, земље региона имају високе стопе раста, мање стриктне прописе за запошљавање и флексибилнију визну политику у односу на земље западне Европе.

Иако Пекинг упорно понавља да подржава обједињавање Европске уније, у Бриселу, а наравно и Вашингтону, нимало се благонаклоно не гледа на новоуспостављено пријатељство. Продор Кине се доживљава искључиво као цепање Европе на западни и источни део.

Где је ту Србија?

Значај кинеских инвеститора Београд је одавно препознао, па стога није чудно што је од самог почетка, 2012. године, био међу 16 држава које су учествовале на самиту са кинеским премијером. Прошле године, у Букурешту, било је само обећања и најава да би савремена пруга од Београда до Будимпеште могла да се гради, а већ на овом београдском окупљању та идеја се полако претвара у реалан пројекат. Ту је и мост Земун–Борча, који је изграђен кинеским новцем, а у плану је и да Кинези граде трећи блок Термоелектране „Костолац”, вредан око 715 милиона евра.