Седам деценија београдске „Просвете”

Издавачко предузеће „Просвета” основано је 14. децембра 1944. године, као државно предузеће за издаваштво, и одмах је окупило велики број најзначајнијих личности југословенске и српске књижевности и културе.

У Народној библиотеци Србије, одржана је свечаност поводом седамдесет година од оснивања „Просвете”, на којој су говорили професор Михајло Пантић, Драган Миленковић и Велимир Старчевић, а у уметничком делу програма учествовао је Урош Дојчиновић. Додељене су и захвалнице заслужним појединцима и установама, међу којима су и новинари српских гласила: Никола Мирков, Драган Богутовић, Зоран Радисављевић, Вера Кондев, Татјана Њежић, Мелиха Правдић, Љиљана Гајовић, као и Драган Драгојловић, Небојша Горановић, Предраг Петровић, Велимир Старчевић...

О „Просвети”, каже Михајло Пантић, све се зна, и о Геци Кону и његовим „Каријатидама”, и о новом поратном почетку, и о Андрићевим романима, и о целокупним Вуковим списима, и о енциклопедистици под њеним окриљем, и о славним њеним уредницима, од којих неке с разлогом узимамо за класике модерне српске књижевности. О часопису „Књижевност”, свакако, уз Нолитово „Дело” најзначајнијем српском и југословенском литерарном периодику друге половине прошлог века, и о непролазним едицијама великих романа и других преведених класичних и модерних дела из многих светских култура са већим и мањим озрачјем. О годишњим колима прозе, поезије и есеја које смо са нестрпљењем ишчекивали онда када књига није било колико их има данас у супермаркетиншком књижарском шаренишу. О специјализованим колекцијама посвећеним готово свим областима људске креативности, не само уметности, потом драгоценим монографијама, сабраним делима, антологијама и комплетима школске лектире на којима су многи од нас одрасли.

Историја „Просвете”, додао је Пантић, у многим важним детаљима – историја је модерне српске, грађанске културе, мислећи и на њено обликовање интелектуалне и уметничке климе у доба између два велика рата, за земана Геце Кона, и на све оно што ће уследити након што је Иво Андрић у новоформирану редакцију насталу на Коновим темељима поткрај 1944. године донео рукопис хронике „На Дрини ћуприја”, најславније српске књиге 20. века, за коју ће непуне две деценије касније примити и највећу и најзначајнију светску књижевну награду.

Једна од првих књига коју је „Просвета” објавила, подсетио је Драган Миленковић, био је роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја”, а за њим су следила многа значајна издања, која су постала основ културе и образовања у Србији. Прва издања, сабрана дела највећих југословенских и српских књижевника објављена су баш у „Просвети”, а најзначајнији писци, песници, књижевни критичари били су запослени у „Просвети”, или су били њени сарадници. Енциклопедијски речници страних језика, „Мала енциклопедија Просвете”, највећи светски романи и поетске књиге, објављени су баш у овој издавачкој кући, која је укупно објавила више од двадесет хиљада наслова. Са издањима књижаре Геце Кона, тај број достиже око тридесет хиљада наслова.

После неуспеле приватизације ИП „Просвета” је постала предузеће у реструктурирању, а сада је поново предмет нове приватизације, која би требало да буде окончана 2015. године. Група од 22 запослена и део малих акционара поднели су кандидатуру за учешће у приватизацији, као конзорцијум, са надом да очувају ову кућу, која је неодвојиви део културе Србије. ИП „Просвета” је једно од ретких предузећа у реструктурирању које редовно плаћа све дажбине, исплаћује (минималне) личне дохотке и од државе не добија никакве дотације, тако да практично сама себе издржава. Последњих година, додаје Миленковић, „Просвета” је обновила издаваштво, а ове године на Сајму књига у Београду појавила се са четрдесет наслова.

Велимир Старчевић је подсетио на значај Геце Кона, чију традицију баштини данашња „Просвета”.