Глава римског императора пронађена у Сирмијуму

 Храм кружне основе и порфирни фрагменти скулптура су најновија ексклузивна открића до којих се дошло јесенас, након истраживања северног дела комплекса царске палате у Сирмијуму, у Сремској Митровици, којима је руководила др Ивана Поповић. Осим што је научни саветник Археолошког института из Београда, наша саговорница је и ауторка десет књига и више од 200 научних радова из области римске археологије и више изложби, између осталих и оне о Константину Великом, којом је обележено 1700. година од доношења Миланског едикта. На питање да ли је пре одласка на локалитет имала одређена очекивања Ивана Поповић за „Политику” каже:

– Археолошка ископавања на овој локацији одвијају се, с мањим прекидима због недостатка финансирања, од 2002. године. Истраживања западног дела овог простора 2012. године су показала да се изнад пода из римског периода налази слој шута, помешаног са остацима фресака и мермерне архитектонске пластике. У том шуту су те и следеће године нађени фрагменти скулптуре од порфира – мањи делови главе и набораног огртача којим је тело фигуре било обавијено. Ове године откривено је чак 40 већих или мањих фрагмената порфира. Постало је јасно да је реч о фигуралној композицији чији је најзначајнији део биста цара из времена тетрархије, односно са самог почетка 4. века.

На питање шта нам поручује откриће храма кружне основе и да ли то што му се могу наћи паралеле у објектима Диоклецијанове палате у Сплиту у старту доводи до неких закључака др Поповић објашњава:

– Два храма кружне основе из Диоклецијанове палате у Сплиту, потврђују да је и у Сирмијуму реч о сакралној грађевини из истог периода. Око простора са највећом концентрацијом порфира, регистровани су остаци четири моћна стуба, а код два су били сачувани и делови мермерних база. Ти стубови су били лучно постављени, окружени полукружним зидом. Претпостављамо да ова конструкција припада сакралном објекту – храму чије се подизање на основу налаза новца може датовати у сам почетак 4. века, а рушење у другу половину истог столећа. Тада је, за време владавине Константиновог сина Констанција II, вероватно дошло до промене функције овог дела палатијалног комплекса Сирмијума.

С обзиром да су порфирни фрагменти названи епохалним налазима тренутно у лабораторији Народног музеја, занимало нас је колико је потребно да се среде и у којој мери би тада могли да промене постојеће закључке?

– После конзервације која се обавља у Народном музеју у Београду, а која подразумева скидање наслага калцинације и лепљење фрагмената који се спајају, што ће потрајати два-три месеца, биће јасније о каквој је фигуралној композицији тачно реч. У сваком случају, већ сада можемо рећи да се налазимо пред епохалним открићем, будући да су до сада сачуване само две фигуралне композиције четири тетрарха од порфира: једна, пореклом из Константинопоља, данашњег Истанбула, сада се налази испред Цркве Св. Марка у Венецији, док се друга чува у Ватиканској библиотеци. Сирмијумска порфирна композиција би могла да буде и нешто старија од ових, до сада познатих, с обзиром да је мотив царске бисте на глобусу познат и у римској уметности из ранијих периода, истиче наша саговорница.

– Порфир је изузетно тврд камен пурпурне боје, експлоатисан једино у каменоломима у сeверном Египту. У доба тетрархије, односно владавине четири цара – Диоклецијана, Максимијана Херкулија, Галерија и Констанција Хлора, крајем 3. и почетком 4. века, настао је обичај да се од овог камена израђују фигуре ових царева и наследника. Тврдоћа порфира симболизовала је снагу владара, а пурпурна боја њихову моћ. Налази царских скулптура од порфира су веома ретки, мада су на простору данашње Србије, који је био стратешки веома важно подручје, оне подизане у сврху царске пропаганде, па су њихови делови откривени у Гамзиграду, на Шаркамену, у Нишу и у Текији на Дунаву. Међутим, фигурална композиција из Сирмијума је изузетно значајна, јер приказује бисту цара, огрнутог набораним огртачем, постављену на земаљски глобус. Поред лица овог цара, могуће Диоклецијана или Галерија, регистровани су делови и других глава – око, ухо, нос, чеони део са дијадемом – додаје Поповићева.

Следеће године се очекује наставак истраживања на истој локацији, питамо Ивану Поповић да ли ће она руководити њима и колика су финансијска средства потребна?

– С обзиром на налазе током претходне три године, ми се надамо да ће Министарство културе и информисања РС наставити финансирање истраживања овог локалитета. Надам се да ћемо др Стефан Поп-Лазић, научни сарадник Археолошког института у Београду, и ја, наставити истраживања овог локалитета, јединственог у свету, с обзиром да је реч о комплексу царске палате из римског периода над којим нема модерне градње, што онемогућава даља истраживања палата у Тријеру, Милану, Риму или Константинопољу. Међутим, како се локација налази у центру Сремске Митровице, одмах до зграде Музеја Срема, у граду се чују гласови да ископавања треба што пре завршити. Заборавља се да, уместо празне приче о царском Сирмијуму, треба заиста истражити и ваљано вредновати постојеће остатке. Зачудило нас је да се овакви гласови чују и из Министарства културе и информисања. Циљ наших истраживања, која изискују још око 100 радних дана, или око 3,5 милиона динара, јесте да успоставимо везу новооткривеног толоидног објекта са моћном касноантичком грађевином, регистрованом нешто западније на овом локалитету још 2003. године, и да после завршетка радова и конзервације очуваних зидова, омогућимо да се овај део царске палате учини доступним за презентацију, што би Сирмијум ставило у жижу интересовања међународне и домаће научне заједнице.