О војсци Косова одлучиваће се у Бриселу

Судећи према изјавама српских званичника, оснивање оружаних снага Косова, што се из Приштине најављује чешће него оснивање Специјалног суда за злочине ОВК, неће лако проћи српску баријеру у косовском парламенту. Прецизније, тај закон неће добити неопходну двотрећинску већину мањинских заједница уколико током разговора у Бриселу не буде постигнут договор на највишем нивоу. И косметски Срби, али и Албанци, очекују да одлуку о томе донесе премијер Александар Вучић.

Иако је нови министар спољних послова Хашим Тачи после сусрета са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом у петак најавио да ће се убрзо окончати процес оснивања оружаних снага, косовски премијер Иса Мустафа није тако сигуран у српске гласове иако му је то један од приоритета.

У време формирања нове косовске владе могло се чути да се преговарало и о томе да посланици „Српске” подрже у скупштини закон о трансформацији безбедносних снага у оружане снаге и да заузврат добију место заменика команданта. Наводно је било речи да се исти принцип примени и за косовску обавештајну агенцију.

Бивши функционер са Космета Ранђел Нојкић рекао је за „Политику” да га је посебно пријатно изненадило то што је у неким разговорима „Српска” тражила место заменика министра одбране и заменика шефа тајне полиције и да је, очигледно, спремна да прихвати тако нешто. Нојкић подсећа да су припадници безбедносних снага и сада наоружани дугим цевима, да имају оклопна возила и хеликоптере и да одржавају вежбе са Кфором. Он каже да не види неку велику разлику, осим што ће се формално прогласити војском Косова.

Ипак, није само у питању како ће се за формација звати нити чиме ће од војне технике располагати. Већи је проблем што би формирање косовске војске имплицирало постојање и признање државности, коју Београд негира.

Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да Београд са косовским Албанцима може да разговара о свему што је статусно неутрално. „Међутим, стварање војске Косова излази из статусно неутралног оквира, јер то значи да је та војска оружана сила неке државе и за нас је та формација као таква неприхватљива. Мислим да морамо тога да се држимо, јер би прихватањем те формације могло да се тумачи да прихватамо и државу чија је она оружана сила”, закључио је Дрецун.

Пре неколико месеци је поводом најава о формирању ове војске министар одбране Братислав Гашић рекао да би Србија стварање косoвске војске схватила као претњу својој стабилности. Приштински утицајни дневник „Коха диторе” прошле недеље је писао да посланици „Српске”, од којих зависи две трећине мањинских гласова у косовској скупштини, желе војну аутономију на северу, као што је био случај и са полицијом, и да је, наводно, Вучићева жеља да о томе преговарају у Бриселу.

На питање да ли је планирано да се у Бриселу разговара о оружаним снагама, „Политика” је из Канцеларије за КиМ добила одговор да би оснивање војске Косова било у супротности са Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244, а да постојање снага безбедности или оружаних снага представља „изврдавање” споразума којим је ОВК требало да буде разоружана. „Они су номинално, на папиру, разоружали ОВК, а у ствари су само на униформама променили ознаке, па су то назвали ’косовским заштитним корпусом’, па после ’косовским безбедносним снагама’. Сада хоће то исто да назову ’косовским оружаним снагама’. А сувишно је да нас питате шта мислимо о ОВК, независно од тога како се она зове”, речено је „Политици” у Канцеларији за КиМ.

Ипак, политички аналитичар Фатмир Шехоли је уверен да ће се питање оружаних снага отворити у Бриселу и да ће бити пронађено компромисно решење „јер посланици у скупштини слушају Београд и неће сигурно гласати другачије од оног што им кажу”. Поводом гласина да би се Срби сагласили са формирањем косовских оружаних снага уколико би, попут косовске полиције, добили специјални статус на северу са својим представницима и већом заступљеношћу припадника српске националности, Шехоли каже да то „не може да се реши без Брисела и Американаца”.

Заменик косовског премијер Бранимир Стојановић каже за „Политику” да о оружаним снага нити су преговарали нити су шта договорили. „Да ли ће се или неће то решити као што они желе, то ћемо тек да видимо. Ми о томе свакако имамо негативан став и нисмо ни близу разговора с тим у вези”, рекао је Стојановић, који мисли да такве најаве албански лидери користе за унутрашњополитичку употребу.

На питање да ли има информације да ће се о томе разговарати у Бриселу, Стојановић каже да се о томе „вероватно до сада није разговарало у Бриселу”, да је могуће да је било спорадичних иницијатива, али да то није било на дневном реду. „Ми свакако јесмо заговорници да се на највишем политичком нивоу разговара о томе, јер то није само питање КиМ и одлуке Приштине него има и регионални значај, и Србија треба да има став према том питању”, сматра заменик косовског премијера и наглашава да су у приштинској влади свесни да се утицај званичног Београда у последње време значајно променио.

У косовској администрацији само 2,4 одсто Срба

Политички аналитичар Фатмир Шехоли подсећа да је косовским уставом предвиђено да у свим институцијама буде најмање 13 одсто неалбанаца, што до сада није био случај, јер СЛС Слободана Петровића то није користио. Он се залаже за улазак Срба у војне структуре и у јавну администрацију, јер је од 83.000 запослених свега 2,4 одсто Срба, „што је изузетно мало у односу на оно што им припада”.