Хрватска копа канал Дунав – Сава

Од нашег сталног дописника
Загреб – Протекле јесени у источној Хрватској почели су први земљани радови који су незванично означили почетак великог посла изградње пловног канала Дунав – Сава о којем су разни планери, привредници и политичари сањали протеклих скоро двеста година. Почело је, наиме, ископавање земље са будуће трасе тог канала, која се користи за насипање трасе новог аутопута на европском Коридору 5-Ц, који ће из Мађарске преко Осијека ићи према Сарајеву и даље вероватно до луке Плоче на Јадрану. Са постојећим аутопутем Београд – Загреб преко велике петље укрштаће се код Велике Копанице.

Копање канала у пуном профилу још није на дневном реду, а по овдашњем обичају биће тим поводом уприличена свечаност онда када то буде одговарало политичарима на власти, као што је то уочи парламентарних избора јесенас било урађено с почетком градње великог моста копно – Пељешац, око којег се још увек могу чути дилеме ради ли се о стварном почетку градње или тек о предизборном трику.

Прва идеја за градњу канала Дунав – Сава, који би скратио водени пут из Хрватске за земље средње и северне Европе, јавила се још 1737. године, када се у тадашњој Хабзбуршкој царевини планирало да се у ту сврху искористе речна корита Босута, Евенице и Вуке. О томе се озбиљније поново почело размишљати у 19. веку, а 1935. године је инж. Б. Стевановић израдио и конкретни пројект по којем би канал био дугачак 59 километара и широк 40 метара. До сада је израђено чак двадесетак сличних пројеката.

За ту идеју загрејала се и прва хрватска влада у осамостаљеној земљи, а начелна одлука о његовој изградњи донета је већ 1991. године, када је уз економске разлоге имала и ону фиксацију да у свему треба избећи Београд, па и пловидбу преко њега до средње Европе и даље.

(/slika2)Тај залогај је, међутим, очито позамашан, па је први пројекат за канал Дунав – Сава, од Вуковара на Дунаву до Шамца на Сави, израђен 1996. године, али се ништа није урадило све до сада. Тачно пре две године, у јануару 2006, хрватски министар саобраћаја и развоја Божидар Калмета у Вуковару је обзнанио одлуку владе да крене у изградњу овог канала који би за 400 километара требало да скрати досадашњи пловни пут из Хрватске преко Саве и Дунава до европских земаља.

После годину дана, у истом граду одакле би будући канал требало да иде до Шамца на Сави, други министар је објавио да се „тренутно ради на пројектовању канала” и најавио довршење тих радова до пролећа, што би најзад омогућило и почетак његове градње. Тада је и најављено да ће се прво почети с ископом земље за потребе градње новог аутопута, док би ископ канала у пуном планираном профилу требало да започне за две године.

Међутим, тек што су јесенас кренули први камиони ископане земље с трасе будућег канала, у домаћој јавности су се јавиле и прве сумње и дилеме у оправданост и сврсисходност тог заиста великог грађевинског подухвата. Председница Демократског центра и бивша министарка правосуђа Весна Шкаре-Ожболт изјавила је да њена странка сматра како је „у овом тренутку изградња канала Дунав – Сава прескупа и питање је колико ће се исплатити његова градња”. Позвала је владу да предочи јавности предности и мане тог пројекта и изразила страховање да би то могао бити „нови Обровац, политички пројект који ће грађани плаћати, а неће од њега имати користи”.

Још крајем деведесетих врло критички о тој идеји изјаснио се угледни хрватски економиста Мате Бабић, оценивши градњу овог канала „економски неразумном”. Његова основна примедба је да „док се не реши пруга Карловац – Ријека, економски је потпуно неразумно почињати радове на каналу Дунав – Сава”.

С критикама су се јавили и стручњаци за заштиту природе. Са Шумарског факултета је тако изражено страховање да ће будући канал негативно утицати на низинске шуме тог региона, посебно на драгоцени храст лужњак у спачванским шумама, јер ће пореметити природне токове воде и утицати да на том подручју буде или премало или превише воде.

Заговорници изградње овог канала, с друге стране, истичу његове користи које ће имати за пољопривреду (наводњавање, спречавање поплава итд.) и посебно за развој најјефтинијег превоза робе, а то је воденим путевима. У том погледу Хрватска је на зачељу свих листа, о чему говори податак да је у најразвијенијим земљама учешће речног у укупном саобраћају око 25 одсто, у европским земљама седам одсто, а у Хрватској је занемарљивих 0,9 одсто. Уз то, трошкови превоза робе су у речном саобраћају пет-шест пута јефтинији него у друмском, а барем три пута него железницом.

Рачун је сасвим јасан и говори у прилог развоју речног саобраћаја, али једино није јасно како Хрватска мисли да за тај амбициозни пројект осигура, према садашњим проценама, најмање четири милијарде куна (550 милиона евра), а посебно како да га отплати. Нарочито када се зна да знатно предњачи на листи најзадуженијих транзицијских земаља са преко 30 милијарди евра дуга страним повериоцима.

-----------------------------------------------------------

Спајање сливова

На траси од Вуковара до Шамца канал ће бити дугачак 61,5 километар, дубoк четири метра, на дну широк 38 метара, а на површини воде 58 метара. Стране ће му бити обложене како би се спречила ерозија од таласа и струје воде. Имаће две бродске преводнице – дунавску висине 4,3 метра и савску где треба савладати разлику у нивоу воде од седам метара. За функционисање канала требало би изградити и бројне друге објекте. Међу њима су два пристаништа, пет устава, један сифон, две црпне станице, 16 путних и четири железничка моста, а укупна дужина прилазних путева које такође треба изградити износиће око 50 километара.

-----------------------------------------------------------

Идеја настала у 18. веку

Прва идеја за градњу канала Дунав – Сава, који би скратио водени пут из Хрватске за земље средње и северне Европе, јавила се још 1737. године, када се у тадашњој Хабзбуршкој царевини планирало да се у ту сврху искористе речна корита Босута, Евенице и Вуке. О томе се озбиљније поново почело размишљати у 19. веку, а 1935. године је инж. Б. Стевановић израдио и конкретни пројект по којем би канал био дугачак 59 километара и широк 40 метара.

До сада је израђено чакдвадесетак сличних пројеката.