Истрајан дух гротеске

Од нашег дописника

Од оснивања бечког Музеја примењене уметности (МАК-а) 1846, генерације уметничке управе ове познате културне институције свесрдно раде на обогаћивању колекције орнаменталних цртежа и графичких отисака која данас броји 17.413 дела. Преданост МАК-а орнаменталној уметности, али и јапанским Укио цртежима понекада зна и да изненади његове редовне посетиоце који су махом навикли на модерне садржаје: на предавања из савремене архитектуре, гостовања светских сликара у фокусу, контроверзне видео-инсталације, провокативне изложбе савремених фотографа... Међутим, МАК је и стални дом изложбе посвећене дизајну уметника бечке сецесије окупљених око Коло Мозера, а у њему се од пре неколико деценија трајно сместила и колекција кинеског порцелана као и предмета од стакла из бечке царске радионице. Ова вишестраност се лако заборавља због невероватног богатства понуде, односно лајтмотива који класичну уметност стављају у други план.

Изложба „Од гротеске до гротескног” (траје до 2. марта) узбудљиво је и информативно путовање кроз вишевековни развој орнаменталне гротеске. У просторији МАК-ове историјске библиотеке изложена су изабрана дела великих мајстора ове вишеслојне уметничке форме, између осталог – графички отисци Албрехта Дирера, Ханса Холбајна, Жана Берена, Жака Дисерсоа, Кристофа Јамницера, Виргилијуса Солиса и Полидора Калдара да Каравађа, од којих многа у минијатурном формату. Уз помоћ интересантно осмишљених лупа и сјајно срочених пропратних текстова, ни најмањи детаљ не промиче оку, а интимност простора и добро осветљење додају чари изложбе.

Бесплатну публикацију „Орнаментални графички отисци” на три језика – чешком, немачком и енглеском – пре свега треба схватити као приручник о једном стилском феномену, а мање као објашњење изложбене поставке. У њој је образложен значај орнаментике као инспирације генерацијама занатлија и уметника од барока до модерне, у текстовима које су срочили експерти из Чешке, Немачке и Аустрије.

Из пепела римских рушевина

Гротеска, према италијанском „grottesco” за фреско сликарство пронађено крајем 15. века у римским рушевинама Неронове палате страдале у пожару 64. пре Христа, облик је орнаменталног стила који до данашњег дана пролази кроз многе метаморфозе. Фантастични мотиви који су красили зидове и таваницу „Domus auree” постају инспирација познатим уметницима позне ренесансе. Почетком шеснаестог века, фасцинирани оваквим типом орнаментике, Рафаело и Ђулио Романо почињу са осмишљавањем декорације другог спрата ватиканског здања (1517-1519). Из ове сарадње настају фреске за Константинову салу и лође за које су типични картуши областих „увијајућих” форми.

Овај мотив ће из Италије на двор првог француског краља ренесансе Франсоа Првог пренети Франческо Приматико и Росо Фјорентино. Картуш се кроз школу Фонтанеблоа временом развија у тродимензионални орнаментални систем чије мајсторство долази до изражаја у декорацији галерије замка у Фонтанеблоу (1534), а занатски рад Жака Дисерсоа постаје узор уметницима широм Европе. Области картуши се појављују у Фламанској и половином шеснаестог века су присутни и у архитектури и у илустрацијама. Најистакнутији и најчешће копирани уметници фламанске школе су Корнелис Флорис и Корнелис Бос. Флорисов чест мотив су маске (најпознатија серија је „Четрнаест маски”) и наличја настала интересантном комбинацијом цветних елемената, животиња и митолошких бића.

Шест чворова

Једно од најзначајнијих дела из МАК колекције графичких отисака је позната Дирерова серија „Шест чворова” која је настала почетком 16. века. Компликовано испреплетене мустре, њихов кружни ток и савршен геометријски склоп и дан-данас изазивају дебате о мотивима за свој настанак, као и о њиховом скривеном значењу.

Иако на почетку сматрана неприкладном па чак и увредљивом, гротеска је временом престала да буде чудна и „настрана” и постала је веома популаран стил у декорацији. Њене алузије, искривљавање стварности, хумор, а некада и ласцивност, дају јој сасвим аутентичну ноту. Она је такође облик осамостаљивања од утицаја цркве, „ослобађања из тесног корсета хришћанске иконографије” (Петер Нивер, директор МАК-а). У архитектури, гротеска достиже врхунац у раду Жана Берена, дворског сликара Луја XIV (1640-1711). Његова декорација унутрашњих зидова краљевске палате, али и шаљив дизајн уметничких објеката од дрвета, стакла и емајла врши утицај на занатлије оног доба, посебно у декоративним решењима за интимне просторе спаваћих соба и купатила.

У оквиру ЕУ пројекта Култура 2000 – „Oрнаментални графички отисци;метаморфоза историјског дизајна од ренесансе до бидермајера” – од краја септембра 2007. се на интернет платформи www.ornamentalprints.eu може пронаћи 32.000 орнаменталних графичких отисака.