Ко ће бити прекобројан

Буџет за идућу годину јуче у зору коначно је усвојен. Биће, како је премијер Вучић и најавио, поприлично тесан, али другачије није могло. Из обиља постројених бројева, раздела и намена, предвиђено је и 20 милијарди динара за исплату отпремнина. Највише за запослене у предузећима у реструктурирању.

Да ли су у овој суми планирана и средства за одлазак и прекобројних из државног и јавног сектора, за ову причу није од пресудне важности. Још мање да ли ће тих 20 милијарди динара бити довољно да поткрпи тај издатак или ће за ту намену бити потребна и помоћ иностраних кредитора.

Питање, о коме се до сада само овлаш изјаснио Фискални савет, јесте колико ће људи у државној служби остати без посла. Да ли, што би се рекло, „природним одливом”, пензионисањем, или вишом силом, јер нема пара ни потребе за толиким бројем „извршилаца”? Свеједно. Није небитно, наравно, ни ко је с каквом препоруком дошао нити да ли је квалификован за поверени посао. Али, то ће већ бити мука оних који буду правили селекцију.

Извесно је да ће бити отпуштања. Колико? За сада, осим Фискалног савета, нико не располаже конкретним бројевима – 10.000, 15.000, 27.000. Пуно магловитих бројева. Није ни лако. У питању су судбине хиљада људи и њихових породица. И, без сумње, поузданих гласача.

До сада се искристалисао вишак од пет одсто од укупног броја запослених у јавним и државним службама. Али, питање је колика је то бројка. Бивши министар финансија Лазар Крстић отишао је с тог места, а да није поуздано установио колико је људи на платном списку државе. Оперисало се разним подацима – од пола милиона до 780.000, па и 800.000 душа. Последњих дана помињу се од 500.000 до 550.000.

Колико год да их је – а надлежни су у предстојећој фискалној консолидацији то обележили као веома важну ставку, јер нам је држава прескупа – питање је да ли ћемо после одласка вишкова чиновника имати и ефикаснију администрацију. Хоћемо ли мање чекати у редовима за разне дозволе, имати боље школство, здравство?

Стручњаци већ сада упозоравају да се не би смело догодити да са „прљавом водом избацимо и дете” – да отпуштањем вишка оду и људи који знају свој посао. Људи који свуда остају и после свих промена влада и партија на власти. Технократе. Стручњаци. Ми већ сада, рецимо, немамо довољно лекара разних специјалности. Чак ни медицинских сестара.

Зато је питање свих питања – ко ће бити тај ко ће објективно, ни по бабу ни по стричевима, просудити ко је вишак? Најстрашније ће од свега бити – чак и од буџетског дефицита оволиког колики је – ако један од главних адута за „опстанак” на послу буде партијска припадност. Онда смо стварно џабе кречили.