Ko će biti prekobrojan

Budžet za iduću godinu juče u zoru konačno je usvojen. Biće, kako je premijer Vučić i najavio, poprilično tesan, ali drugačije nije moglo. Iz obilja postrojenih brojeva, razdela i namena, predviđeno je i 20 milijardi dinara za isplatu otpremnina. Najviše za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju.

Da li su u ovoj sumi planirana i sredstva za odlazak i prekobrojnih iz državnog i javnog sektora, za ovu priču nije od presudne važnosti. Još manje da li će tih 20 milijardi dinara biti dovoljno da potkrpi taj izdatak ili će za tu namenu biti potrebna i pomoć inostranih kreditora.

Pitanje, o kome se do sada samo ovlaš izjasnio Fiskalni savet, jeste koliko će ljudi u državnoj službi ostati bez posla. Da li, što bi se reklo, „prirodnim odlivom”, penzionisanjem, ili višom silom, jer nema para ni potrebe za tolikim brojem „izvršilaca”? Svejedno. Nije nebitno, naravno, ni ko je s kakvom preporukom došao niti da li je kvalifikovan za povereni posao. Ali, to će već biti muka onih koji budu pravili selekciju.

Izvesno je da će biti otpuštanja. Koliko? Za sada, osim Fiskalnog saveta, niko ne raspolaže konkretnim brojevima – 10.000, 15.000, 27.000. Puno maglovitih brojeva. Nije ni lako. U pitanju su sudbine hiljada ljudi i njihovih porodica. I, bez sumnje, pouzdanih glasača.

Do sada se iskristalisao višak od pet odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnim i državnim službama. Ali, pitanje je kolika je to brojka. Bivši ministar finansija Lazar Krstić otišao je s tog mesta, a da nije pouzdano ustanovio koliko je ljudi na platnom spisku države. Operisalo se raznim podacima – od pola miliona do 780.000, pa i 800.000 duša. Poslednjih dana pominju se od 500.000 do 550.000.

Koliko god da ih je – a nadležni su u predstojećoj fiskalnoj konsolidaciji to obeležili kao veoma važnu stavku, jer nam je država preskupa – pitanje je da li ćemo posle odlaska viškova činovnika imati i efikasniju administraciju. Hoćemo li manje čekati u redovima za razne dozvole, imati bolje školstvo, zdravstvo?

Stručnjaci već sada upozoravaju da se ne bi smelo dogoditi da sa „prljavom vodom izbacimo i dete” – da otpuštanjem viška odu i ljudi koji znaju svoj posao. Ljudi koji svuda ostaju i posle svih promena vlada i partija na vlasti. Tehnokrate. Stručnjaci. Mi već sada, recimo, nemamo dovoljno lekara raznih specijalnosti. Čak ni medicinskih sestara.

Zato je pitanje svih pitanja – ko će biti taj ko će objektivno, ni po babu ni po stričevima, prosuditi ko je višak? Najstrašnije će od svega biti – čak i od budžetskog deficita ovolikog koliki je – ako jedan od glavnih aduta za „opstanak” na poslu bude partijska pripadnost. Onda smo stvarno džabe krečili.