Еротика жене-детета

Слике из огромне заоставштине Луке Кранаха Старијег налазе се у приватним и музејским колекцијама широм света. На питање: Шта чини Луку Кранаха Старијег тако популарним, Штедл музеј у Франкфурту сугерише одговор избором од преко сто најрепрезентативнијих радова из различитих стваралачких фаза овог сликара, прикупљених са свих страна света, укључујући и сопствену богату колекцију. Изложба је уприличена ове зиме и траје до половине фебруара, а потом се сели даље по Европи.

Лука Кранах Старији је ретка појава у уметничком свету. Висок квалитет његових дела говори о стваралачком таленту, чак о генију. Али његов живот је био потпуна супротност клишеу генија. Био је признат и богат, сјајан бизнисмен, предузимљив и умешан у комуникацији с људима и властодршцима.

О најпродуктивнијем сликару немачке ренесансе и реформације зна се много, али се не зна све. Зна се да потиче из франачког Кранаха, по којем је наденуо своје име, да је рођен 4. октобра 1472. и да му је отац био сликар. Првих тридесет година његовог живота и даље је тајна, до 1501. године, када се појављује у Бечу са изванредним радовима којима одмах скреће пажњу на себе. Креће се у кругу хуманиста око Конрада Целтеса и делује као портретиста. Из тог периода потичу ремек-дела – портрети др Јоханеса Куспинијана и његове супруге Ане Пуч.

Рекламни портрети Лутера

Одлучујући корак у каријери направио је 1505. Постаје дворски сликар саксонског кнеза Фридриха Мудрог а потом и његових наследника Јохана Постојаног и Јохана Фридриха Храброг. Разрачунавања са Дирером, италијанским и холандским сликарима навело га је да тражи „сопствени” стил.

У Витенбергу је отворио сликарску радионицу, која је за кратко време постала водећа у источном делу државе за сликање олтара и фресака. Ускоро добија право да са кнежевског грба позајми змију са крилима за сопствени монограм. Многобројне дужности дворског сликара показале су га као сјајног организатора и рационализатора послова. Успео је да развије сликарски стил који су његови сарадници у сликарској радионици тако добро копирали, да је тешко, чак и уз помоћ данашње технологије разликовати прелазе.

Продукција сликарске радионице била је огромна. Из ње су излазиле слике на дрвету, пергаменту, платну, папиру, сликане мараме, предлошци за таписерије, и слично. Кранах је за своје господаре украшавао просторије за свечаности, намештај, зидове... Правио је опрему за турнире и ловне забаве.

Кранах ускоро постаје приљежни пропагатор протестантског учења свог пријатеља Лутера, чије је портрете-графике правио у рекламне сврхе у серијама, шаљући их на све стране. Сликао је протестантске теме и илустровао Лутерове текстове. При том је остао веран и католичком клеру. За њих је осликавао олтаре и зидове цркава. Кардинала Албрехта од Бранденбурга, Лутеровог највећег противника, сликао је, приказујући га као црквеног оца Хијеронимуса. Изгледа да се то лицемерје прихватало са обе стране као нека врста добродошлог дипломатског договора...

Трговац, крчмар, градоначелник

Јасно је да је толеранцију обе зараћене стране Кранах искористио за стварање своје уметничке империје, највеће, северно од Алпа. Поред куће у којој је живео и уметничке радионице, поседовао је апотеку са крчмом (што је једино њему било дозвољено), једно време штампарију, трговао је некретнинама, био је издавач и књижар. Био је отац петоро деце, угледни и цењени грађанин који је два пута биран за градоначелника.

Кранах је био иноватор. Религиозним темама удахнуо је нови живот, а за реформисте је створио нове типове слика. Врхунац своје уметности међутим показао је као портретиста и сликар актова, инспирисаних митолошким садржајима.

Створио је универзални и непролазни тип лепоте жене-детета. Наго женско тело сликао је на начин који је чак и у двадесетом веку инспирисао многе уметнике попут Пикаса, Ђакометија, али и нашег Љубу Поповића, који је дошао из Париза да види франкфуртску изложбу.

Ево шта Поповић каже: „Када Лука Кранах Старији слика Венеру, Еву или Јудиту то је увек једна те иста жена. Оскудно одевена велом или гола, увек на тамној позадини. Понекад са шеширом или накитом. Има врло карактеристичне мале сисе, косе енигматичне очи, дугачке ноге са мало ширим куковима. У многим енциклопедијама светске еротике, његове даме заузимају увек запажено место. Понекад су присутни мали купидони, који из оближњег дрвета краду мед, па су кажњени убодима разјарених пчела. Једне далеке године посветио сам једну своју слику Кранаху, сликајући женски акт на тамној позадини са лицем косих загонетних очију... За мене његове слике „Лот и његове кћерке”, „Заљубљени старац” и „Старац и проститутка” представљају ремек-дела еротског сликарства у шеснаестом веку.”

После смрти Кранаха Старијег у октобру 1553. године сликарску радионицу је даље веома успешно водио Лука Кранах Млађи, а после њега његов син. Генеaлогија породице Кранах се од брзосликајућег и продуктивног врхунског уметника и бизнисмена Луке Кранаха Старијег лако прати до данашњих дана. Временом је у породици било све мање уметника, али су друштвене и финансијске везе остале на снази.