Основано друштво студената српског језика у Нотингему

Када се на прагу пунолетства нашао пред професионалном дилемом – који факултет жели да упише, младог Британца Лука Фишерa толико је опчинила песма „Молитва” коју је на Евровизији отпевала Марија Шерифовић да је без много размишљања уписао српски језик и књижевност на Универзитету у Нотингему. Студије је завршио у року и данас ради као извештач „Евросонга”, а тридесетак његових колега који студирају српски језик на Универзитету у Нотингему, недавно је основало Друштво студената српског језика.

Џорџина Сјути, председница друштва, не крије задовољство због чињенице да је ова академска заједница у првих месец дана окупила више од 30 студената који ових дана имају пуне руке посла око организације православног Божића, а планирају и путовања у Србију.

– Осим на Универзитету у Нотингему српски језик учи се на Лондонском универзитету, а ми смо поносни да су студенти нашег факултета основали прво Друштво српских академаца. Више од 30 студената студира српски на Нотингемском универзитету, али мислим да велики број наших академаца ни не зна да постоји Катедра за славистику на којој се може студирати српски језик и књижевност. Због тога желимо да информишемо наше колеге о могућности да студирају језик који познаје мали број академаца. Многе наше колеге који су у оквиру студијског боравка провели годину дана у Србији апсолутно су одушевљени вашом земљом – каже Џорџина Сјути.    

Дејвид Норис, професор на Катедри за српски језик, каже да је ове године 35 академаца уписало српски језик. Ако њима додамо и студенте који похађају предавања о српској историји и култури, то значи да је катедра на Универзитету у Нотингему највећа „српска” катедра у Великој Британији.

– Већина академаца студира и руски, па је српски додатни предмет њихове славистичке оријентације. Многи наши дипломирани студенти користе знање српског језика на послу и раде као преводиоци и новинари или су запослени у компанијама у Србији и региону. Међу нашим студентима има и Енглеза, али и академаца из Европске уније, поготово из оних земаља на чијим се универзитетима не учи српски, као што су Финска, Норвешка или Шведска. Понекад нам долазе и деца из српске дијаспоре, друге или треће генерације, али то је реткост, тренутно имамо троје таквих студената – каже Дејвид Норис.

Наш саговорник објашњава да на Универзитету у Нотингему студенти могу да похађају само почетни курс од годину дана или да комбинују српски са још једним предметом током све четири године студија. Они који студирају две или више година морају да иду на студијски боравак у Србију, који траје или један семестар или годину дана. Студенти обично одлазе у Београд, пошто универзитет има уговор о размени са Филолошким факултетом.

– То је кључни период у коме се развија њихово интересовање и њихова веза са Србијом и са српском културом. На крају студија неки желе да остану и раде у Србији и питају нас да ли можемо да им у томе помогнемо! После студија, они постају најбољи српски амбасадори – закључује професор Дејвид Норис.
Он подсећа да је Катедра за српски језик основана 1915. године, а редовне студије почеле су две године касније.

Марина Рајић-Кокс, предавач српског језика и књижевности на Универзитету у Нотингему, каже да студенти руског језика на завршној години могу да узму српски као опцију. Већина њих до тада већ говори неколико језика, па им није тако тешко да уче још један словенски језик. Ћирилица им је позната, не морамо да им објашњавамо концепт падежа. Са онима који никада нису учили словенски језик, ситуација је мало тежа, јер почињемо од основних ствари – азбуке и падежа. Ако питате студенте шта им је најтеже, рећи ће – падежи. Примера ради, на испиту ми је једна студенткиња недавно рекла „заљубила сам се у том граду”, уместо „заљубила сам се у тај град”, што су два потпуно различита значења. Циљ је учинити српску граматику занимљивом, што признајем није увек лак посао – закључује Марина Рајић-Кокс.