Језик Девлети алије

Владајући турски исламисти отворено угрожавају темеље секуларне републике створене на рушевинама османске теократије када је ислам био протеран из јавног живота и укинут калифат, извршена језичка реформа, а традиционално верско облачење замењено европским.

Осећајући се после деценије на власти довољно снажним, исламисти владајуће Партије правде и развоја (АКП) све чешће ударају на легат оца савремене Турске Мустафе Кемала Ататурка, промовишући амбицију националне будућности у њеној империјалној османској прошлости.

Председник Реџеп Тајип Ердоган, који је после три премијерска мандата на овај положај изабран у августу, не одустаје од намере да Турску удаљи од наслеђа кемализма и уводи све више исламских вредности у свакодневни живот.

Ердоган сада тражи да се на високе школе врати верзија турског језика из времена Девлети алије, османске државе. Национални образовни савет недавно је одлучио да османски треба да се учи на исламским високим школама, које обучавају имаме, а као изборни предмет и на другим средњим школама.

Тај језик био је мешавина арапског, турског и персијског, писан арапским. Ататурк је, реформишући Турску, арапско писмо 1928. заменио латиничним, док су арапске и фарси речи систематски замењиване немачким и француским.

Све реформе Кемал-паше имале су за циљ да „болесника са Босфора” приближе Европи. Укидање османског било је најсложеније јер је готово преко ноћи нација морала да учи ново писмо, али промена је успела и врхунац доживела када је 2006. Орхан Памук добио Нобелову награду за књижевност управо на савременом турском.

Ердогану је све у вези са османском империјом извор поноса, чак симболична инспирација његове спољне политике. Њега Европа све мање интересује, иако је Турска још од 2005. кандидат за чланство у ЕУ. Председник свој политички капитал и даље намерава да троши уз носталгичну исламизацију Турске и њено окретање ка подручјима којима је некада владао султан.

Увођење старе форме турског биће спроведено „допадало се то некоме или не”, изјавио је председник обраћајући се Верском савету. Тон и начин у складу су са доживљајем Ердогана као ауторитарног „султана”, док је истовремено још једном потврђено да АКП – својевремено промотор индивидуалних слобода – сада заступа ултраконзервативну религиозну агенду. „Различити наставни програми и образовни системи, притисци секуларизма и, посебно, ефекти глобализације с којима се Турска суочава, променили су и оштетили религиозни живот друштва”, сматра Неџдет Субаши, високи званичник Генералног директората за верске послове (Дијанет). „Религија се посебно учи између шест и десет година.”

Ердоган се одазвао позиву. Председник захтев брани аргументом да младе генерације не изгубе контакт са својим културним наслеђем, али је јасно да се ради о удару на лингвистички темељ савремене Турске.

Иако поступна али упорна исламизација Турске изазива отпоре како у земљи, тако и на Западу, власти у Анкари не попуштају. Ердоган је, ради одбране моралне чистоте, покренуо реформе чији је резултат велики раст верског образовања.

Ученици основних школа нову школску недељу не почињу националистичким слоганом из Ататуркових времена: „Ја сам Турчин”. Верско образовање је од пре две године допуштено у вишим разредима основних школа иако је дотле важило само за гимназијалце. Разговараће се о увођењу те врсте наставе током читавог основног образовања, али и по обдаништима.

Само ове године у школе „имам хатип” уписано је готово милион ђака, док их је 2002, када је АКП први пут дошао на власт, било тек 65.000. Унија учитеља која је под окриљем АКП, имала је 2003. око 18.000 чланова, данас 280.000. Дечаци и девојчице су одвојени, а подучавању ислама посвећено је 13 сати недељно, мимо верске наставе, учења арапског и проучавању Курана и живота пророка Мухамеда.

У септембру је влада укинула деценију дугу забрану ношења женских прекривки главе, хиџаба, на државним средњим школама. Телевизија која емитује популарни шоу кажњена је недавно са 145.000 евра јер је приказала сегмент у коме мужеви играју са другим женама док њихове запрепашћене супруге то посматрају. „Супротно јавном моралу и структури турске породице.” Друга телевизија кажњена је због „сувише страственог пољупца”.

После деценијске дебате поводом захтева 15 милиона Курда да се образују на сопственом језику – курдски се ни данас не учи по државним школама – Турска је уклизала у још једну врућу језичку дебату која се тиче карактера државе. „Његов (Ердоганов) прави циљ је да поравна рачуне са секуларизмом и републиком”, закључује представник за штампу главне опозиционе Републиканске народне партије.

Турски „постмодерни грађански рат”, како сукоб исламиста и секулариста назива уводничар „Хуријета”, наставља да ствара конфузију, али и да наговештава шта ће владајућа турска елита понудити бирачима на изборима јуна наредне године.

Да ли ће Ердоганова Турска ускоро вратити и фес, традиционалну мушку капу коју је Ататурк забранио и заменио европским шеширом? У земљи која данас студентима хотелијерства забрањује да уче како се сервирају алкохолна пића, све је могуће.