Хиподром ускоро туристички бисер престонице

Одлука Владе Србије о преносу власништва Хиподрома „Београд” на град обрадовала је надлежне у престоници и овом предузећу. Сматрају да ће објекат код Цареве ћуприје убрзо постати спортски и туристички центар престонице.

Радмила Хрустановић, помоћница градоначелника, каже да је на овај начин позитивно одговорено на захтев који је 28. септембра прошле године град упутио Министарству економије и регионалног развоја да Хиподром постане јавно градско предузеће.

– После одлуке Владе Србије, за прву наредну седницу Скупштине града припремићемо акт о оснивању јавног предузећа Хиподром „Београд”. Град је одлучио да ово предузеће послује као јавно градско предузеће, попут „Аде Циганлије”, „Београдске тврђаве” или „Сава центра”. У Хиподрому је отворен стечај у марту прошле године, а укупна потраживања износила су 56 милиона динара. Како је град корисник земљишта на око 23 хектара на коме се Хиподром налази и пошто је реч о једном од најстаријих објеката у Србији, Београд је платио дуговања – рекла је Радмила Хрустановић, помоћница градоначелника.

Радован Дедијер, директор Хиподрома, каже да треба да се уложи много новца да Хиподром поново привуче џет-сет престонице.

– Хиподром је у лошем и запуштеном стању, јер се у њега није улагало 20 година. Где год се окренете можете видети проблем. Потенцијали су огромни. Уверен сам да ће предузеће у скорој будућности постати „мотор” за развој коњичког спорта у Србији и омиљено место Београђана за рекреацију и забаву. Вратићемо му стари сјај и обновити традицију – каже Дедијер.

Он наглашава да је ово предузеће у много правних спорова са закупцима који нису измиривали обавезе. Увођење „кућног реда” биће приоритет.

– На Хиподрому и у његовој широј околини има доста нелегалних објеката са чијим корисницима није регулисан однос. Код штала има нелегално подигнутих објеката, или недостаје документације о објектима који се код нас налазе, а за које не знамо ко је власник. Ту је саграђено и неколико приватних штала без дозвола – наглашава Дедијер.

Наш саговорник сматра да ће највише проблема имати са корисницима три ресторана и кафића. Потешкоће су различите: код неких је спор око власништва, а други не желе да плаћају закупнину.

Једна од првих инвестиција биће обнова трибина, које су страдале у пожару 2000. године. Подигнуте су далеке 1921. године, а једно време су биле и под заштитом Завода за заштиту споменика. Заштита је скинута, па када се уради пројекат и Хиподром се „упише” у градски буџет, радови ће почети. Неопходно је сређивање штала, ограде и стаза које су последњи пут обновљене 1980. године.

– Ако хоћемо да ово буде место где ће поново долазити млади потребно је да буду усавршени и други садржаји, као што су школе јахања, рекреативно јахање и хуманитарне активности са децом ометеном у развоју. Потребно је да Министарство пољопривреде део средстава планиран за коњарство намени Хиподрому – закључује Радован Дедијер.