Депоније у ланцу исхране

Здраворазумски, ђубришта, народски речено, требало би да буду крајња одредишта неискоришћених, покварених и осталих фаличних намирница. Али, емпиријски гледано, нису. Чак су и извор добре зараде.

Видео-надзором откривена је организована група на крагујевачкој депонији. Додуше, филм је емитован са десет дана закашњења, што је било сасвим довољно да паковане торте у облику срца, са декларацијама на неком за многе неразумљивом језику, буду раскрчмљене по шумадијским градовима и селима.

Пред Нову годину, 18.000 упакованих торти, које је произвођач правио искључиво за извоз у ЕУ, због хладњаче која је „цркла”, стигло је на депонију, да их униште закопавањем.

Један од актера ове опасне ујдурме полицајцима је објаснио да торте нису мртве па да их закопавају. Пробао је, каже, и биле су супер. Кад њега није гужвао стомак, онда неће ни децу жељну слаткиша. Торте су брзо распродате.

Причају да се једна муштерија вратила и рекламирала робу:

– Има буђи. Врати ми паре! – викала је на продавца поред пијачне тезге.

– Шта ’оћеш, госпођо? То су, бре, швајцарске торте, специјалитет... Тамо су им и сиреви буђави. Ево, лепо пише на кутији. На швајцарском језику, али се зна. И рок употребе је још 10 месеца... и пеницилин је онај правио од буђ – бранио се препродавац пред бројном публиком, која је навијала за њега а не за њу.

– А и јаке паре, сто динара! Једи и ћути, неће да ти буде ништа – навијала је маса.

Крагујевачкој Хитној помоћи, срећом, нико се није јавио због стомачних проблема. Локални шеф полиције изјавио је да су препродавци начинили „спектар криминалних дела”, а главни градски доктор да је реч о кривичном делу угрожавања здравља људи.

То ће се на суду тешко доказати јер, званично – отрованих нема. Први човек комуналног предузећа чији су радници дистрибуирали храну са ђубришта каже да је хтео прво да проучи снимке, а зли језици тврде да им је то, у ствари, баш легло као тринаеста плата, само да их та проклета камера није одала.

И када је диљем Србије продавано месо угинулих животиња и чоколаде на чијим је омотима био прелепљен истекли датум трајања, реакције су се кретале у стилу „Па ко може да продаје месо живих животиња” или „Појели су, шта им фали”. И без последица по одговорне. А и контејнери нам, као транзитне филијале депонија, имају професионалне истраживаче и дистрибутере.

Реч отпад у српском језику има неко ново значење. А нутриционисти, ветеринари, криминолози, политичари а и лингвисти – ћуте. Док и њих не заболе стомаци.