Опозиција да се извини грађанима, а не мени

Стратегија опозиције током скупштинске расправе о буџету за 2015. била је изазивање инцидената. Нису имали ниједан аргумент за критику. Како се не би видело да немају шта да кажу, вређали су чланове владе, а у таквој ситуацији нисам имао другог избора већ да применим казнене мере, каже Игор Бечић, потпредседник Народне скупштине Србије. Он у интервјуу за „Политику” објашњава да, иако је Зорана Живковића (НС), који га је назвао „стоком”, удаљио са седнице, није хтео исту меру да изрекне Драгану Шутановцу (ДС), који га је назвао „ђубретом” и „олошем”, „зато што је Шутановцу то био циљ”.

Све до седнице о буџету били сте прилично толерантни, зашто сте спустили праг толеранције?

Онај ко председава седници не може у сваком тренутку свима да угоди. Стално се трудим да свима омогућим даизнесу свој став, пре свега због грађана Србије. Буџет је најважнији закон, он креира живот грађана у наредној години. У ситуацији када се, због реформи, предузимају и неке непопуларнемере, било је потребно што боље објаснити грађанимазашто је то неопходно.Власт се трудила да то направи начин образложи, да одговори на све критике опозиције.

Опозиција је имала мало прилике да каже шта замера.

То није тачно. Ненад Чанак и Борко Стефановић су постављали питања министрима, а пошто им је више министара одговарало, давао сам им, мимо пословника, двоструко времена за реплике, како би имали могућност да питају све што их је интересовало. У другом делу дана, када је опозиција потрошила све аргументе за критику, они су прибегли вербалним притисцима, добацивали су из клупа, имали сустратегију да изазову инциденте, да се буџет не донесе.

Опозиција вас је оптужила да сте били „лутка чије конце је вукао премијер”.

То је таква бесмислица да није вредна коментара. Господин Александар Вучић је, кад сам интервенисао због добацивања, препоручио да их пустим да говоре.

Није његов посао да вам препоручује.

Хоћу да кажем да њему уопште није био проблем такво понашање опозиције, али мој је посао да штитим достојанство Народне скупштине, нисам могао да дозволим такво понашање. Било је замерки што јепремијер за опозицију рекао да су политичке кукавице, али ја се слажем са том оценом јер је то права оцена оних који нису имали храбрости да спроведу реформе,већ су нас задуживали и уништавали јавне финансије и привреду.

Није било ваше да, као председавајући, коментаришете дискусијеопозиционара, пословник то не дозвољава, он прописује казнене мере.

Заиста избегавамо да примењујемо казнене мере, користимо их само кад искористимо све друге могућности. Што се коментара тиче, кад је тако тешка седница, наелектрисана атмосфера, сви смо ми људи, па понекад кажемо неку реченицу. Ако мислите на то што сам господину Живковићу, пре него што је изазвао инцидент, рекао да му не дам реплику због кафанскогпонашања, то сам морао да му кажем. Он је заиста седео као да је у кафани, добацивао на најприземнији начин, а тражио је реплику без икаквог основа. Да га нисам удаљио са седнице, он би наставио тако да се понаша.

Ви сте коментарисали и друге опозиционаре, све што су говорили, искључивали сте им микрофон какопроговоре...

Знате шта, кад је господин Јанко Веселиновић поменуо камен-темељацкоји је председник покрајинске владе Бојан Пајтић поставио у мом Врбасу, стварно сам морао да коментаришем. Признајем да није требало, али нисам могао да се уздржим зато што је поставиокамен-темељац за изградњу другог крила болнице, а осим тог камена и табле на којој пише да је завршетак радова 2012, нема ничега другог. Само табла стоји. То је била емотивна реакција. Признајем да јебила сувишна, али човек се учи док је жив, а ја ћу се трудити да убудуће то не чиним.

Јесте ли можда разговарали са неким од посланика који су вас увредили, на пример са Шутановцем, кога нисте удаљили са седнице без обзира на то што вас је назвао „ђубретом” и „олошем”?

Нисам имао прилике. Једино сам разговарао са господином Дејаном Николићем онога дана када сам му изрекао опомене због тога што је стајао и добацивао из клупе. Рекао ми је да такво понашање у парламентуније примерено и да се не љути због казне. Ја не очекујем извињења, нема ни потребе за тим. Извињења су потребна грађанима Србије. Већ сам рекао да ми је жао што је Живковић кренуо да се правда, па је прво рекао да није рекао то што јесте, а кад се то видело на снимку, он је казао да то није било упућено мени него свим посланицима. Боље би било да је остало на томе да је то мени упућено. Што се мене тиче, без обзира на то што су ми рекли Живковић и Шутановац, они су за мене посланици као и сви други и тако ћу се према њима понашати.