По лек на југ

Викендом стотине оболелих Американаца крећу пут мексичке обале – како би се излечили од официјелне праксе у својој најбогатијој земљи на свету. Мексиканци су за америчке бољке пронашли нове лекове. Уз песму, текилу, плаво море, маријачи данас нуде и низ приватних клиника у којима, како тврде, лече и оно што се на берићетном северу још сматра неизлечивим.

Најновији талас здравствених туриста кренуо је у болнице које лече рак простате. Уместо радијацијом или хируршким захватом, у нанизаним медицинским установама са мексичке стране, дуж границе са САД, болест се лечи ултразвуком високог интензитета. На канцерозно ткиво усредсређују се врели зраци, при чему, како се гарантује, не долази до уништења болесникове мушкости. На рекламама се виде парови како у романтичним загрљајима уживају у заласку сунца на обали једног од мексичких летовалишта.

Бизнис са мирисом плаже

Америчка администрација још није одобрила овакав метод, а поједини канцеролози са неверицом указују да су дејства по организам у дугорочној борби са опаком болешћу још неиспитана.

Посебна компанија добила је посао да регрутује америчке докторе који ће се после кратке обуке запослити на мексичкој обали и својим сународницима пружати услуге по још вишим ценама него у прескупој Америци. За здравствени викенд у Мексику пацијенти плаћају око тридесет хиљада долара, а од тих пара лекар добија између пет и седам и по хиљада. То је ипак вишеструко више него што се заради било којом конвенционалном интервенцијом у Америци.

На веб-сајту компаније могу се пронаћи и други центри по Карибима специјализовани за ову интервенцију. Износе се ружичаста сведочења пацијената о њиховој неоштећеној мушкости. Али на другим интернетским сајтовима може се видети да се рак, неким од њих, после неколико година вратио. Профит фармацеутске индустрије у Америци се мери трилионима, па се никад не може са сигурношћу тврдити да ли је одлагање дозволе за нови третман искључиво вођено бригом за добробит пацијената. У тај празан простор улетели су на време суседи са југа.

Венецуелански поклон

Венецуеланска нафтна компанија Цитго решила се на други начин рекламе на америчком тржишту. Усред најгледанијих емисија Си-Ен-Ена појављује се Американац Џо, у радничком оделу. Он позива Американце који немају пара за грејање да се обрате Цитгу који ће им омогућити да себи и својој породици спасу живот. Неки кажу да није у реду „што венецуелански народ поклања грејање Американцима”, додаје један од угрожених који је остао без посла, а кћерка му је болесна, па и за њено лечење мора да се сналази. Али, како додаје овај политички свестан Американац, „није ОК што у овој богатој земљи постоје људи који се смрзавају”. Реклама се завршава позивом свим угроженим Американцима да се јаве Џоу на број… А напољу веје снег и температуре су испод нуле.

Америчка публика има слуха да препозна идеолошке поруке у рекламама, а занимљиво је да је испитивање показало да је овај оглас из Каракаса погодио мету. После недељу дана емитовања, америчко виђење Венецуеле и њеног председника Уга Чавеса (који се у реклами Цитга не помиње) знатно се поправило. Пре него што су видели Цитгов спот, 13 посто испитаних веровало је да председник Венецуеле „искрено жели да помогне Американцима да загреју своје огњиште”. После спота у Чавесове добре намере поверовало је 29 одсто Американаца. Пре гледања рекламе сваки трећи анкетирани имао је врло негативан став према председнику нафтоносне Венецуеле, док је после пропагандног спота само три одсто испитаника задржало неповољно мишљење према Чавесу. Много их је више, нарочито међу онима који нису успели да остваре свој „амерички сан”, који верују да спас може доћи и са друге стране. Оданде одакле несмањена река имиграната још увек хрли у „обећану земљу”.