Идеја имамо, све остало је проблем

Рад на изумима је као и улазак у нову годину, жеље су најбоље, очекивања велика, али ни искушења нису мала, обрти често неочекивани. У проналазаштву само мали број њих оствари своје снове.

Ипак, захваљујући Такмичењу за најбољу иновацијуРепублике Србије, на којем је учествовало готово седам хиљада људи, оцењено је неколико стотина иновација. Иако пословни услови код нас нису идеални, такмичари су досад на овај начин, уз помоћ стручњака за бизнис планове, основали више од шездесет предузећа.Илустративан је пример Звездана Виште, једног од победника овог такмичења који је пре више година свој патент, машину за лепљење фурнира на закривљеним површинама, излагао на сајму у Нирнбергу и пронашао своје купце од Немачке до Уједињених Арапских Емирата и Кине...

Има ли неког нашег Била Гејтса на видику? Паметног, са визијом и довољно храброг да је оствари, згрне милионе на својим изумима, па да буде боље и њему и нама.

Стручњаци подсећају да ни чувени Американац није постаоглавни бос тек тако лако. Прво је нешто много петљао са кабловима и правио много једноставне ствари које данас нису вредне помена, а за обичан компјутер требало му је три тоне жица, па ево, стигосмо до лаптопа и мобилних телефона који стану у џеп, за шта је некад била потребна цела једна зграда.

Професор др Александар Гајић, шеф катедре за хидраулику наМашинском факултету, и у нашим проналазачима препознаје неког новог визионара попут Гејтса, упорног и способног.

Данас се и код нас одржава више такмичења, деле медаље, организују разни сајмови како би се проналазаштву вратило место које је некада мало. А то није било тако давно. Нашисаговорници се сећају професора Вукобратовића, који је седамдесетих година руководио роботиком у Институту „Пупин” тако успешно да су се чак и Јапанци питали да ли уопште треба да улазе у ту област „кад у Србији постоје људи који су далеко испред њих”.

Стручњаци истичу да у овој области има доста и шарлатана, који верују у тренутак просветљења, али кад неко прође строге критеријуме Завода за интелектуалну својину, онда не треба сумњати у вредност патената, посебно ако добију статус кандидата за престижну европску награду „Најбољи изум Европе”.

Пример др Милорада Митковића из Лебана је охрабрујући за све нас. Он је редовни професор Медицинског факултета и дописни члан САНУ. Усавршавао се на клиникама у Лондону, Оксфорду, Кембриџу, Москви... Међу многобројним патентима изумео је и спољни фиксатор који омогућава најједноставнији и најефикаснији метод у свету у лечењуотворених прелома костију без каснијих додатних оперативних корекција током опоравка пацијента. Спољни фиксатор до сада је примењен на 25.000 пацијената широм света, а дневно се обави око 10 операција.

Још од своје четрнаесте године др Митковић је конструисао и лансирао двостепене ракете и вршио интервенције на срцу жаба, како је од свог наставника научио. Први проналазак је пријавио као средњошколац.... Да би зарадио новац за заштитусвојих патената, био је принуђен да прихвати понуду из Кувајта и буде оснивач нове ортопедске клинике код тамошњих власника. Радио је као гостујући професор и уШвајцарској, а добијао је понуде и да се са породицом пресели у Јужну Кореју и још неке развијене земље. Али он је веровао да своје идеје може да реализује у својој земљи и да онда оне одлазе у свет као српски бренд, вратио се у Србију и постао директор клинике за ортопедију и трауматологију Клиничког центра у Нишу и, наравно, и даље је успешни проналазач.

Академик Дејан Поповић са Електротехничког факултета и професор Александар Вег са Машинског факултета у Београду заслужни су за проналазак који је на тржишту познат под називом „ходалица”. Овај изум се примењује у рехабилитационим центрима Србије за ефикасну рехабилитацију доњих екстремитета после можданог удара. Наведени патент је на тржишту Европе комерцијализовао познати институт Текналија из Шпаније. Др Александар Вег признат је стручњак и у вибродијагностици и у другим гранама машинства.

– Моје тридесетогодишње искуство ми говори да треба радити неколико месеци до годину дана да бисте уобличили идеју и дошли до проналаска. Може се десити да се пронађе нешто што ће постати актуелно тек за тридесет година, а и кад се ради о великим открићима, треба имати на уму да велике компаније никада не уводе велике промене у своје програмевећ се измене врше постепено како не би пореметиле равнотежу у свом пословању – каже др Александар Вег и истиче да је јако важно поседовати капацитете за производњу прототипова.

 – Патент је као идеја врло лепа ствар. То је први корак, али свет не признаје тај први корак, патентирање је завршено онда када на тржишту може да се реализује – закључује наш саговорник.

Живослав Миловановић из Велике Плане је учинио прве кораке: заштитио је патент у већем делу света, направио је прототип вакуум пумпе и добио атест Машинског факултета.  Вакуум пумпа је једна од три изума из Србије за „Најбољи патент Европе” за 2015. годину које је номиновао Завод за интелектуалну својину.

– Сада је све спремно да се крене у реализацију ширихразмера, јер имам и припремљену вакуум пумпу за индустријску употребу која је била испитивана заједно са вакуум пумпом једног од највећих светских произвођача, немачким „Ерценом”, и у односу на њу је показала да је при оптерећењу у свим елементима боља.

– Моја пумпа је мања, јефтинија и у просеку има готово 15 одсто већи вакуум и близу 30 одсто већи проток при истом утрошку енергије. Уштеда енергије је велика, што је нарочитоважно зато што Европска унија томе придаје велики значај. Примера ради, на две хиљаде обртаја моја пумпа достиже 835 милибара вакуума, а немачкој је да дође на тај ниво потребно много више обртаја– чак 3.300 – каже ЖивославМиловановић, који је до сада имао финансијску подршку и приватних лица како би заштитио патент у већем делу света и произвео обећавајући прототип. 

Овај производ има широку примену у индустрији, а Миловановић истиче да би највише волео када би се производила у Србији и нада се подршци надлежних, јер сматра да би такав исход био много кориснији и за нашу индустрију него да патент прода „Ерцену” или некој другој страној компанији из те области.

Др Александар Гајић, професор Машинског факултета који је са својим помоћницима учествовао у испитивању, потврђује да је Миловановићева пумпа знатно ефикаснија од свихпостојећих конструкција и истиче да су сада, када постоји прототип, разне могућности у игри: сарадња са странцима, продаја патента или стварање домаћег бренда, што би домаћи иноватор највише и желео.

Брачни пар Стеван и Мирјана Оберкнежев из Новог Саданаграђивани су за технологију елиминације влаге из грађевинских објеката код којих су дебљине зидова веће од метра. Ова метода је до сада примењена на више стотина објеката натериторији Европе. Мирјана и Стеван Оберкнежев су иначе професори Факултета техничких наука. Захваљујући њима и њиховој технологији, влага је искорењена у више од стотину здања у земљи и окружењу, а метод је примењен и на стубовима Градске куће, три капеле у Новом Саду, али и узгради Музичке академије „Франц Лист” у Будимпешти.

Колико год невероватно звучало, светски ауторитет број један у области иновације водосанитарних арматура –ПредрагПешовићне ствара у истраживачком центру у Бостону или Берлину, већ у Шимановцима, селу надомак Београда. Добитник је силних награда са најпознатијих светских сајмова, а пре неколико година је у витрину ставио и великуленту чувеног бриселског сајма „Еурека”.

– Још у раном детињству сам правио ствари које мојевршњаци нису могли. На пример, правио сам детекторе са кристалима. То је мали радио-пријемник чија се антена качи на дрво, а у уређају постоји намотај са кристалима. Тада самимао седам-осам година, и видео сам такву справицу код једног професора у Горњем Милановцу – сећа се.

Предраг каже да носи ореол победника и у свему чиме се бави покушава да уради нешто што нико други не може. То му је, како каже, често полазило за руком, и зато је срећан човек.

Још нешто признаје – када му дођу у посету неки важни страни гости, амбасадори или представници страних компанија, потпуно се одушеве оним што виде. Једино се запрепасте чињеницом да тако нешто постоји на крају предугачког сеоског пута којим се стиже до његових погона. Али онај још дужи тежи пут он је већ прешао захваљујући знању, ентузијазму и сновима из детињства.

-----------------------------------------------------------

Европски најбољи патент

Република Србија је постала чланица Европске патентне организације 1. октобра 2010. године, чиме су домаћи проналазачи који су осмислили проналазак за који је одобреневропски патент, стекли право на учешће на такмичењу занајбољег проналазача Европе, које организује Европски патентни завод.

Завод за интелектуалну својину Републике Србије од 2011. године подржава такмичење за најбољег проналазача Европе номиновањем проналазача из Србије који су осмислили проналазак за који је одобрен европски патент.

Од око 60 позива који се упуте сваке године, за такмичење се пријави по неколико проналазача који испуњавајукритеријуме за ово престижно такмичење. Тако је до сада Европском заводу за патенте упућено шест предлога који имају велики развојни потенцијал и могућност примене.

Европско такмичење има доста ригорозна правила. Проналазак мора да буде комерцијално применљив, на тлу Европске уније, да је тржиште заинтересовано. Нису довољни, како објашњавају наши саговорници, само генијалност ипрактична корист и докази да су већ направљени кораци на путу ка производној експлоатацији. Зато је и само квалификовање за такмичење већ доказ да се ради о озбиљноми применљивом проналаску.