Стабилни хаос

ЗА РАЗЛИКУ ОД ИРАКА, ГДЕ АМЕРИКАНЦИ наводно поново побеђују, у вези са Авганистаном чују се искључиво суморне вести и прогнозе. Убиства, отмице, сукоби с талибанима, сиромаштво, политичка нестабилност – речи су без којих се не може добро описати авганистанска стварност.

Овом „сликању” Авганистана мрачним бојама велики допринос даје и НАТО. „Гостовање” западне алијансе у овој држави се, из дана у дан, показује све неуспешнијим. Према подацима из октобра прошле године, НАТО и пријатељи (37 држава) имали су у Авганистану 41.144 војника који не успевају да обезбеде мир.

НАТО генерали наравно неће да признају војну немоћ, већ тврде да је главни кривац што се акција у Авганистану отегла недостатак војника. То питање најоштрије је потегла Канада, која у Авганистану има две и по хиљаде војника, претњом да ће почетком следеће године повући ове трупе уколико друге чланице Алијансе не појачају своје војно присуство.

Уследио је, затим, још један сигнал с друге стране Атлантика. Амерички министар одбране Роберт Гејтс затражио је од Француске и Немачке да дају додатне јединице за Авганистан. Када је реч о Немачкој, Гејтс тражи да ова држава пошаље још 3.200 војника, али и да прихвати другачији распоред трупа на терену. Немачки војници су досад били стационирани на релативно мирном северу Авганистана, а према Гејтсовом захтеву убудуће би били присутни и на југу земље. А тамо се озбиљно гине. Војни аналитичари очекују да ће се гинути још више јер се очекује велика пролећна офанзива талибана.

Немачка је одбацила захтев америчких пријатеља, али се ту прича сигурно не завршава. Према последњим информацијама, међу онима који очекују да Берлин пошаље више војника у Хиндукуш је и генерални секретар Алијансе Јап де Хоп Схефер.

Очекује се да ће Авганистан бити једна од главних тема предстојећих сусрета на врху НАТО. Већ се чују различите идеје о томе како прикупити што више војника, а онај, чини се и најозбиљнији, никако се неће допасти Немачкој. Тај предлог, наиме, каже да би највише војника требало да дају државе које и финансијски највише уплаћују у касу НАТО а ту је Берлин у самом врху.

Црна статистика, до јула прошле године, каже да је Авганистану погинуло 625 војника: највише Американаца – 408.

ОПИСУЈУЋИ ОНО ШТО СЕ ТРЕНУТНО ДОГАЂА У ИТАЛИЈИ, угледни немачки недељник „Цајт” закључује да се на Апенинском полуострву заправо и не дешава ништа ново. Тамо је, од окончања Другог светског рата, на делу стабилизација хаоса.

Владе у Италији мењају се сваки час, странке и политичари свађају се као на пијаци, списак послератних премијера чита се као роман у наставцима. Председник владе који прегура годину дана сматра се дуговечним.

Управо се то догодило последњем премијеру Роману Продију који је, попут акробате, успео да с минималном већином у парламенту, „преживи” више од годину дана. Могао је и дуже да се један његов министар није породично „саплео” о корупцију.

После Продијевог пада Италија је пред дилемом: формирање прелазне владе или нови парламентарни избори. Шансе да земља добије привремени кабинет заиста су минималне, тако да је реалније очекивати позив Италијанима да поново изађу на биралишта. Уколико се то и догоди велики фаворит је, кажу све прогнозе, бивши премијер Силвио Берлускони.

Политичка нестабилност, међутим, није протеклих деценија сметала Италијанима да стигну у сам врх светске економије. Према бруто националном производу Италија је седма економска сила на планети а упоређујући приход по глави становника апенинска држава је на 20 месту у свету.

ВЕСТ ИЗ СЕВЕРНЕ КОРЕЈЕ НИЈЕ „ПУКЛА” КАО ОНА када је Пјонгјанг потврдио да је испробао атомску бомбу, али делује готово нестварно. Мобилни телефони почеће, ускоро, да слободно звоне и у овој сиромашној и изолованој држави на истоку Азије.

Биће ово други покушај увођења мобилне телефоније. Први пут догодило се то у новембру 2002. године, када је пуштена у употребу државна мрежа за коришћење мобилних, али је овај покушај окончан већ у мају 2004. После велике железничке несреће у близини границе с Кином власти Северне Кореје, вероватно незадовољне што преко мобилних телефона у свет „цуре” ружне вести, забраниле су њихову употребу. Сви власници телефона, њих нешто више од двадесет хиљада, морали су да врате апарате.

Употреба мобилних телефона је забрањена, а контрола је била најстрожа у пограничним областима према Кини, где је стизао сигнал кинеских оператера. Јужнокорејски Институт за уједињење чак тврди да је више десетина људи стрељано због поседовања мобилног апарата.

Занимљиво је да ће нову мрежу мобилне телефоније у Северној Кореји изградити египатски оператер Ораском. Пјонгјанг је Египћанима продао лиценцу на 25 година.