„Велика косовска трговина” ЕУ

Брисел – Чланице Европске уније су током последња два месеца извршиле „велику косовску трговину” тако што су се ЕУ – попут мисије из области полиције и правосуђа – а за узврат добили уверавања од својих партнера да неће бити приморани да признају независност Космета.

Такав сценарио – који је Танјугу потврдило више европских званичника – значи да ће ЕУ заједнички подржати све потребне елементе за припрему отцепљења Космета од Србије, али да саму сецесију поједине државе ЕУ неће признати.

У прилог томе иде и састанак амбасадора чланица ЕУ, одржан у петак, који су окончали припреме за слање мисије ЕУ на Космет и проследили документе министрима ЕУ, који би, према Танјуговим изворима, могли да их усвоје већ 12. фебруара.

Извори у ЕУ су Танјугу такође пренели да је словеначко председништво већ припремило и нацрте закључака који би министри усвојили након једностраног проглашења независности Космета, те да их је ове недеље представило политичким директорима чланица ЕУ.

Упоредо с тим, земље које се отворено противе независности Космета или које су скептичне према таквом сценарију – попут Кипра, Шпаније, Грчке, Словачке и Румуније – ове недеље су активно наставиле да јавно исказују свој став. Један од примера који илуструје ову „косовску трговину” унутар ЕУ је Румунија. Председник Трајан Басеску у четвртак се у Бриселу отворено заложио за наставак преговора Београда и Приштине и снажно успротивио стварању, како је рекао, „друге албанске државе”, док је неколико дана пре тога румунски шеф дипломатије Адријан Чорлојану пренео Танјугу да ће се Букурешт сложити са слањем мисије јер сматра да не би било добро да се мисија не пошаље пре него што Приштина прогласи једнострану независност.

„Ради се о трговини који има за циљ између осталог и да допусти противницима независности да не прате поборнике таквог потеза”, изјавио је недавно директор бриселског бироа Ројтерса Пол Тејлор. „То је нека мешавина јединства и флексибилности ЕУ”, додао је он, оцењујући да се Унија „определила за паролу ’хајде да завршимо посао’, пре него ’хајде да урадимо праву ствар’.”

Тејлор сматра да је посреди „тест политике прагматизма против политике принципа”.

„Кажу да зреле силе теже прагматизму, док се незреле силе држе принципа… можда тежња ка прагматизму у косовском случају значи да ЕУ коначно постаје зрела сила”, оценио је он.

Сличан став у својим анализама изражава и један од водећих бриселских института, Европски политички центар (ЕПЦ).

„У ЕУ је преовладала политика ’јединства и солидарности’ што значи да: а) признање (независности Космета) остаје одговорност држава чланица, а не заједничка одлука ЕУ, и б) они који једног дана признају коначан статус Косова показаће разумевање за мотиве оних који не желе то да учине уместо што би то сматрале политичком поделом”, истиче се у анализи ЕПЦ.

„То звучи помало дволично, али је вероватно предуслов да би Унија могла да крене напред и оствари своју ’водећу’ улогу у косовском случају”, додаје се у анализи. Оваква „косовска трговина” је одговор ЕУ на последњу фазу притисака САД да Унија напусти оквир Уједињених нација и одлучи се на „координирање” независности Космета у супротности с међународним правом. Тај притисак је покренула Кондолиза Рајс, амерички државни секретар, на неформалној вечери шефова дипломатије ЕУ и НАТО 6. децембра у Бриселу. На самиту 14. децембра ЕУ је формално покренула процес „координирања независности” уз доношење закључака да су даљи преговори узалудни, да би ЕУ требало да преузме одговорност за решавање статуса, те да би у том контексту требало што пре послати мисију из области полиције и правосуђа. Србија се снажно противи слању мисије ЕУ без одлуке Савета безбедности УН јер сматра да она представља увод у примену Ахтисаријевог плана о „надзираној независности” Космета.  

Танјуг