„Velika kosovska trgovina” EU

Brisel – Članice Evropske unije su tokom poslednja dva meseca izvršile „veliku kosovsku trgovinu” tako što su se EU – poput misije iz oblasti policije i pravosuđa – a za uzvrat dobili uveravanja od svojih partnera da neće biti primorani da priznaju nezavisnost Kosmeta.

Takav scenario – koji je Tanjugu potvrdilo više evropskih zvaničnika – znači da će EU zajednički podržati sve potrebne elemente za pripremu otcepljenja Kosmeta od Srbije, ali da samu secesiju pojedine države EU neće priznati.

U prilog tome ide i sastanak ambasadora članica EU, održan u petak, koji su okončali pripreme za slanje misije EU na Kosmet i prosledili dokumente ministrima EU, koji bi, prema Tanjugovim izvorima, mogli da ih usvoje već 12. februara.

Izvori u EU su Tanjugu takođe preneli da je slovenačko predsedništvo već pripremilo i nacrte zaključaka koji bi ministri usvojili nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, te da ih je ove nedelje predstavilo političkim direktorima članica EU.

Uporedo s tim, zemlje koje se otvoreno protive nezavisnosti Kosmeta ili koje su skeptične prema takvom scenariju – poput Kipra, Španije, Grčke, Slovačke i Rumunije – ove nedelje su aktivno nastavile da javno iskazuju svoj stav. Jedan od primera koji ilustruje ovu „kosovsku trgovinu” unutar EU je Rumunija. Predsednik Trajan Basesku u četvrtak se u Briselu otvoreno založio za nastavak pregovora Beograda i Prištine i snažno usprotivio stvaranju, kako je rekao, „druge albanske države”, dok je nekoliko dana pre toga rumunski šef diplomatije Adrijan Čorlojanu preneo Tanjugu da će se Bukurešt složiti sa slanjem misije jer smatra da ne bi bilo dobro da se misija ne pošalje pre nego što Priština proglasi jednostranu nezavisnost.

„Radi se o trgovini koji ima za cilj između ostalog i da dopusti protivnicima nezavisnosti da ne prate pobornike takvog poteza”, izjavio je nedavno direktor briselskog biroa Rojtersa Pol Tejlor. „To je neka mešavina jedinstva i fleksibilnosti EU”, dodao je on, ocenjujući da se Unija „opredelila za parolu ’hajde da završimo posao’, pre nego ’hajde da uradimo pravu stvar’.”

Tejlor smatra da je posredi „test politike pragmatizma protiv politike principa”.

„Kažu da zrele sile teže pragmatizmu, dok se nezrele sile drže principa… možda težnja ka pragmatizmu u kosovskom slučaju znači da EU konačno postaje zrela sila”, ocenio je on.

Sličan stav u svojim analizama izražava i jedan od vodećih briselskih instituta, Evropski politički centar (EPC).

„U EU je preovladala politika ’jedinstva i solidarnosti’ što znači da: a) priznanje (nezavisnosti Kosmeta) ostaje odgovornost država članica, a ne zajednička odluka EU, i b) oni koji jednog dana priznaju konačan status Kosova pokazaće razumevanje za motive onih koji ne žele to da učine umesto što bi to smatrale političkom podelom”, ističe se u analizi EPC.

„To zvuči pomalo dvolično, ali je verovatno preduslov da bi Unija mogla da krene napred i ostvari svoju ’vodeću’ ulogu u kosovskom slučaju”, dodaje se u analizi. Ovakva „kosovska trgovina” je odgovor EU na poslednju fazu pritisaka SAD da Unija napusti okvir Ujedinjenih nacija i odluči se na „koordiniranje” nezavisnosti Kosmeta u suprotnosti s međunarodnim pravom. Taj pritisak je pokrenula Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, na neformalnoj večeri šefova diplomatije EU i NATO 6. decembra u Briselu. Na samitu 14. decembra EU je formalno pokrenula proces „koordiniranja nezavisnosti” uz donošenje zaključaka da su dalji pregovori uzaludni, da bi EU trebalo da preuzme odgovornost za rešavanje statusa, te da bi u tom kontekstu trebalo što pre poslati misiju iz oblasti policije i pravosuđa. Srbija se snažno protivi slanju misije EU bez odluke Saveta bezbednosti UN jer smatra da ona predstavlja uvod u primenu Ahtisarijevog plana o „nadziranoj nezavisnosti” Kosmeta.  

Tanjug