Позориште прече од асфалта

Суботица – Грађанима Чантавира, села надомак Суботице, са око 6.500 становника, највише недостаје позориште. Тако је бар процењено у градском буџету који је усвојен претпоследњег дана прошле године и у којем највећа инвестиција у месним заједницама иде управо у Чантавир, где ће се реновирати зграда позоришта (32 милиона динара). Како је за капиталнепројекате и улагања у зграде и грађевинске објекте ове године планирано 62,2 милиона динара, то значи да ће половина тог износа припасти Чантавирцима.

Ова ставка изазвала је доста полемике приликом самог усвајања буџета, па су многи грађани Суботице тек поводом ове расправе и сазнали да у Чантавиру постоји позоришна зграда. Опозиција оличена пре свега у одборницима ДС-а постављала је питање оправданости оваквог улагања. Тако је шеф одборничке групе демократа Славко Параћ рекао да не спори потребу да и Чантавир има позориште, али да је питање има ли ова инвестиција оправдања у тренутку када се говори о рационализацији и када су „срезана” многа издавања. Одборница ДС-а Јасмина Тумбас инсистирала је на потреби већег улагања у месне заједнице и подизања квалитета живота, пре свега младих како би их задржали на селу, а њена колегиница Ђенђи Селеши је скренула пажњу на нелогичност да се адаптација и реконструкција Народног позоришта у граду финансира са 25 милиона динара, дакле мање од чантавирског, док при том и покрајина и република улажу више од града у његов театар.

Ипак, већином гласова одборника СНС-а, СВМ-а, СПС-а и мањинских странака буџет је изгласан и могло би се рећи да радови на позоришту у Чантавиру могу да почну. Иако ће напокон један годинама руиниран објекат добити пристојан изглед то као да није прва брига Чантавираца.

–Идеја о обнављању позоришта спроведена је без знања Месне заједнице и консултација. То је објекат који је у власништву града – каже за „Политику” Тибор Мурењи, председник Скупштине МЗ Чантавир.

Како објашњава, зграда позоришта подигнута је пре око 70 година и била је у склопу некадашње земљорадничке задруге. Када је задруга пре деценију отишла у стечај, град је за око три милиона откупио зграду. Од тада, објекат стоји напуштен и незбринут. Повремено у њему су одржаване неке школске приредбе, али након што су објекту због неплаћања искључени струја и вода, радијатори су пукли од замрзавања и читава зграда је руинирана.

– То је, без сумње, некада била лепа зграда и потребно ју је обновити, али питање је да ли је то у овом тренутку приоритет. Она има салу од 450 места и остаје питање за шта ће се она користити, јер може бити само позориште или евентуално биоскоп. И, наравно, остаје питање ко ће ту зграду одржавати – наводи Мурењи.

Месна заједница би са буџетом од 1,5 милиона динара то тешко могла себи да приушти, па су предајући план за овогодишњи буџет од града тражили не позориште већ асфалтирање три улице за које је израђена пројектна документација. Одобрен им је новац за асфалтирање једне улице, или за стварање акумулационог језера између Вишњевца и Чантавира, инвестиција вредна 17 милиона динара. Руководство МЗ је предало и идејни пројекат за главни колектор за канализацију, али уместо у буџету и то је остало у „фиоци”. Мурењи сматра да зна одговор због чега је након година небриге, град баш сада одлучио да обнови позориште.

–Можда је одговор због чега је за градску власт ово приоритет у томе што се ове године у Чантавиру одржава „Дуриндо – Ђенђешбокрета”, највећа манифестација народног стваралаштва војвођанских Мађара. Такође ове године су и избори за руководство месних заједница, а сада Савез војвођанских Мађара овде нема већину.

То што је тема о обнављању позоришта у овом селу претежно насељеном мађарским становништвом прешла на терен политике недопада се Ференцу Деру, председнику Савета МЗ.

–Ту зграду су градили мештани Чантавира, сада ће бити обновљена јер има могућности, али је то све пребачено на терен политике и направљен проблем – кратко је рекао за „Политику” пре него што је спустио слушалицу.

А.Исаков