ДУГО, ПА ЈОШ ТОПЛО ЛЕТО

Вероватно су најбоље карикатуре Ота Рајзингера, које је годинама објављивао у загребачком "Старту", биле оне о сусрету генерала из неке латиноамеричке земље и ливрејисаног вратара на улазу у неки бољи европски хотел. И један и други сјаје златним еполетама, златним акслбендерима, дугмићима и врпцама. И један другог гледају запрепашћено! Добри, стари Ото имао је тезу: што мања и слабија војска то сјајније и кићеније униформе. Годинама сам се слатко смејао латиноамеричким генералима на Отовим карикатурама.

Сада се опет смејем најновијим ознакама Војске Србије, јер оне су визуелно права катастрофа. Генералске шљаште до бола, у комбинацији са златним храстовим лишћем на реверима сакоа униформе, то је злато на злато. Розете уместо петокрака у односу на прекрштене мачеве превелике су, док се и из авиона види да су ти мачеви толико танки као да су од обичног плеха.

Чинови нижи од генералског на маскирним униформама не могу да се препознају ни са два метра удаљености, што можда и није лоше за ратне услове иако стално наглашавамо да више нећемо ратовати, али ће бити проблем у ословљавању и поздрављању. Посебно сада када генерал-мајор има две розете, по НАТО стандарду, иако још није усвојен Закон о војсци и одбрани који би увео чин бригадног генерала са једном розетом. Тако да су неки наши садашњи пуковници заправо пуковници-бригадни генерали.

А закон? А штедња у војном буџету? Приоритети у модернизацији? Ајде, будимо озбиљни. Важан је имиџ, а он, је л’ те, почиње од униформе. Но, овако како је започело, са тим новим ознакама, то је лоше. И то кажу многи припадници Војске.

Фондација "Фридрих Еберт" и недељник "Време" организацијом трибине о реформама Војске , озбиљно конкуришу парламенту Србије. Наиме, на трибини је говорио начелник Генералштаба, генерал-потпуковник Здравко Понош. У парламенту се о тим реформама за сада још не говори?

Иначе, основна мисао која је прожимала ту трибину јесте "колико пара, толико војске". Чули смо да је војни буџет у овом тренутку милијарду долара, да то и није тако мало, а онда опет да пара за битнију модернизацију војске из редовног буџета нема и да је војни буџет оптерећен пензијама. Ако пара нема, а прича се о "хроничној беспарици", како то да је прошле године из војног буџета враћено у државни буџет 600 милиона динара који су били намењени за набавке новог оружја и опреме, а које паре војска није знала како да потроши – употреби?

Већ дуже причамо о извозним шансама наше војне индустрије, а главни адути тог извоза уопште нису присутни у јединицама Војске Србије. Колико пушака М-21 има у јединицама? Колико самоходних топова-хаубица "нора"? Колико нам је тенкова М-84 модернизовано? Један! И то је платила компанија "Југоимпорт-СДПР". Сада хоћемо да се одрекнемо и тенкова Т-72, јер "нису перспективни". Невероватно, а Русија има у оперативној употреби те тенкове.

Тачно је да Берлинског зида више нема, али је врло чудно да се не препознаје, а то је термин сада врло присутан у војним наступима, почетак изградње новог ракетног зида. У Европи где потписани уговори о односима и броју конвенционалног наоружања више ништа не значе. Једни се тог споразума нису ни придржавали, други су га сада "заледили". Је ли то безбедносни изазов за Србију и да ли то неко уопште и препознаје? Ако земље око Србије, а које су уживаоци колективног система безбедности унутар НАТО-а већ имају потпуно нову генерацију борбених авиона, Мађарска апарате типа "грипен", а Бугарска ће врло брзо имати или "грипен", или Ф-16, а Србија тек размишља о новом авиону, онда је то стратешко кашњење.

Ту нема изговарања на нови систем вредности, ни на социјалну димензију. Јер систем вредности војске као институције кроз историју се врло мало мењао. Да ли треба да будемо жртве емоција које су произашле из претходних ратова, на који начин то да контролишемо? Можемо ми то сјајно контролисати, али шта ћемо ако то не контролише и она потенцијална друга страна? У сукобима и ратовима је као у сексу, потребне су две стране.

Време је да већ једном неко јасно измери, или барем покуша да валидно процени корист евентуалног учествовања припадника војске Србије у мултинационалним операцијама. Први човек војске каже "да је то нешто што доноси политичку видљивост и спољнополитичку видљивост ове земље и да је рад у неком мултинационалном штабу најбољи систем обуке". Је ли то неко Београду јасно поручио: "Пошаљите војнике у Авганистан и Космет остаје у Србији"? Шта уопште значи синтагма "политичка и спољнополитичка видљивост Србије"? Где? У Кабулу, Бриселу, или на Ист риверу? Хоће ли САД и ЕУ променити став око Космета ако војници из Србије оду у Авганистан? Је ли то неко обећао?

Обука у неком мултинационалном штабу? Процедуре и стандарди? О. К. али хајде да за почетак прво имамо добру обуку код куће, а не да нам "понтонац" за Лидо и проблеми са тим мостом протеклих дана изазивају подсмехе Земунаца.

Космет и безбедносни изазови? Е, ту се нешто "муља". Јер, начелник Генералштаба је рекао "да је то још увек политичка прича, још увек није ескалирало у нешто друго, али ми смо наравно спремни да одговоримо и ако то крене у насиље". Генерал Понош још је и додао "да треба имати у виду партнерски однос и поделу одговорности између Војске Србије и Кфора за тај проблем, за који углавном кажем да га административна линија дели само са становишта одговорности". Додуше, није речено шта у случају да ако са друге стране административне линије, оне косметске, не буде слуха за одговорност?

Све у свему, "Време" и Фондација "Фридрих Елберт" направили су фантастичну трибину. Јер, први пут је јавно, истина између редова, наговештена и могућност да Кфор лепо позове војску Србије да му помогне око сузбијања насиља у неким деловима јужне српске покрајине. Рецимо на северу. Па онда војска Србије ту подигне нови зид. Наравно, не берлински.

А можда је све то била шала?

За дуго топло лето...