Удаљавање, а не приближавање

Попут кобре која се уздиже пуна отрова, сукоб око карикатура се наставља. Париски „Шарли ебдо” одабрао је да на насловној страни новог броја, у петомилионском тиражу, поново постави приказ пророка Мухамеда. Пророк Мухамед, са сузом у оку, држи натпис „Ја сам Шарли”, а изнад тога пише: „Све је опроштено.”

На кога се односи „Све је опроштено”? Да ли то значи да редакција опрашта пророку што су следбеници његове вере починили највећи масакр у Француској у последњих пола века? Вероватно, али и то ће несумњиво иритирати 1,6 милијарди муслимана на свету, а милитантне групе и појединце инспирисати на нов тероризам.

Запад се од оног 11. септембра организовано и на глобалном нивоу бори против тероризма на свој начин. Свет ислама морао би да појача сопствени ангажман: муфтије и улеме би морале да својим „фатвама” верницима агресивније објашњавају да терористи нису „шехиди”, који ће као мученици директно ићи у рај окружени девицама – већ обичне убице.

„Ислам осуђује свако насиље”, саопштио је најпрестижнији центар за проучавање сунитског ислама, каирски Ел Азхар, задржавајући став да је свако приказивање пророка Мухамеда, посебно исмевачко, богохулно.

Да ли то значи да ће „добар човек који плаче”, како нову насловну страну тумачи њен аутор, сада ефикасно сузбити бес и отклонити незадовољство муслимана акумулирано годинама?  У добру намеру не треба сумњати, али ефекат ће поново бити негативан. Пут ка паклу поплочан је добрим намерама. Муслимани, укључујући и оне који су осудили масакр, питаће се зашто је поново било неопходно непоштовање једне од њихових верских догми, зашто је пророк поново нацртан, макар и са сузом у оку.

Француска јесте мајка свих демократских слобода, али зар баш такво друштво не може да покаже разумевање према канонима и обичајима других, што је предуслов толеранције и заједничког живота Француске и њених близу шест милиона муслимана? „Да ли они имају потребу да исмевају пророка Мухамеда знајући да повређују муслимане”, пита се бивши малезијски премијер Махатир Мухамед. „Ми поштујемо њихову религију, а они морају да поштују нашу.”

Истовремено, у арапском и муслиманском свету, у коме је ислам све, не разуме се и не уважава право на слободу изражавања, која је битна карактеристика западних друштава, посебно једног тако секуларног као што је француско.

Срж проблема јесте недостатак респекта према другима. Пророк Мухамед на насловној страни „Шарли ебдоа” не обећава да ће се оснажити међусобно поверење две цивилизације, исламске и хришћанске. Напротив, послужиће екстремистима обе стране да нападају оне друге. И то у тренутку када су теолози ислама тек почели са озбиљним расправама како веру ослободити и одвојити од радикализације која је захвата. Треба им помоћи, а не одмоћи.