Udaljavanje, a ne približavanje

Poput kobre koja se uzdiže puna otrova, sukob oko karikatura se nastavlja. Pariski „Šarli ebdo” odabrao je da na naslovnoj strani novog broja, u petomilionskom tiražu, ponovo postavi prikaz proroka Muhameda. Prorok Muhamed, sa suzom u oku, drži natpis „Ja sam Šarli”, a iznad toga piše: „Sve je oprošteno.”

Na koga se odnosi „Sve je oprošteno”? Da li to znači da redakcija oprašta proroku što su sledbenici njegove vere počinili najveći masakr u Francuskoj u poslednjih pola veka? Verovatno, ali i to će nesumnjivo iritirati 1,6 milijardi muslimana na svetu, a militantne grupe i pojedince inspirisati na nov terorizam.

Zapad se od onog 11. septembra organizovano i na globalnom nivou bori protiv terorizma na svoj način. Svet islama morao bi da pojača sopstveni angažman: muftije i uleme bi morale da svojim „fatvama” vernicima agresivnije objašnjavaju da teroristi nisu „šehidi”, koji će kao mučenici direktno ići u raj okruženi devicama – već obične ubice.

„Islam osuđuje svako nasilje”, saopštio je najprestižniji centar za proučavanje sunitskog islama, kairski El Azhar, zadržavajući stav da je svako prikazivanje proroka Muhameda, posebno ismevačko, bogohulno.

Da li to znači da će „dobar čovek koji plače”, kako novu naslovnu stranu tumači njen autor, sada efikasno suzbiti bes i otkloniti nezadovoljstvo muslimana akumulirano godinama?  U dobru nameru ne treba sumnjati, ali efekat će ponovo biti negativan. Put ka paklu popločan je dobrim namerama. Muslimani, uključujući i one koji su osudili masakr, pitaće se zašto je ponovo bilo neophodno nepoštovanje jedne od njihovih verskih dogmi, zašto je prorok ponovo nacrtan, makar i sa suzom u oku.

Francuska jeste majka svih demokratskih sloboda, ali zar baš takvo društvo ne može da pokaže razumevanje prema kanonima i običajima drugih, što je preduslov tolerancije i zajedničkog života Francuske i njenih blizu šest miliona muslimana? „Da li oni imaju potrebu da ismevaju proroka Muhameda znajući da povređuju muslimane”, pita se bivši malezijski premijer Mahatir Muhamed. „Mi poštujemo njihovu religiju, a oni moraju da poštuju našu.”

Istovremeno, u arapskom i muslimanskom svetu, u kome je islam sve, ne razume se i ne uvažava pravo na slobodu izražavanja, koja je bitna karakteristika zapadnih društava, posebno jednog tako sekularnog kao što je francusko.

Srž problema jeste nedostatak respekta prema drugima. Prorok Muhamed na naslovnoj strani „Šarli ebdoa” ne obećava da će se osnažiti međusobno poverenje dve civilizacije, islamske i hrišćanske. Naprotiv, poslužiće ekstremistima obe strane da napadaju one druge. I to u trenutku kada su teolozi islama tek počeli sa ozbiljnim raspravama kako veru osloboditi i odvojiti od radikalizacije koja je zahvata. Treba im pomoći, a ne odmoći.