Страх дужника од подивљалог франка

Наши грађани, који су приликом задуживања код банака за стамбене кредите, као меру за индексирање вредности зајма, узели швајцарски франак, могу са стрепњом да очекују нови удар на кућни буџет, јер је швајцарска централна банка укинула ограничење раста франка у односу на евро.

Швајцарска централа банка саопштила је јуче, како јављају стране агенције, да одустаје од трогодишње политике којом је ограничавала раст свог франка у односу на евро, „закуцавши” га на однос један према 1,2 у корист евра. Франак је, међутим, већ јуче ојачао 29 одсто у односу на евро. Касније се европска валута опоравила, али „дух из боце је изашао”. Питање је где ће се ових дана зауставити.

У земљи подно Алпа европска и швајцарска валута јуче су се готово изједначиле. Готово идентична ситуација била је у августу 2011, када су се евро и франак готово изједначили. Прерачунато у нашу валуту евро је вредео 103, а швајцарац 97 динара. Због могућих штета у својој привреди услед неатрактивности извоза, швајцарска централна банка зауздала је раст своје валуте. Јуче је од тога дигла руке, јер су сада друге прилике.

За сада је непознато за колико би наредна рата за отплату кредита могла да буде већа, јер се још не зна на ком нивоу ће се франак зауставити у односу на евро. Примера ради, уколико неко плаћа рату за стамбени зајам од 400 швајцараца последњи пут је платио износ од 43.000 динара, а уколико се и на нашем тржишту изједначе вредност евра и швајцарца рате би могле да буду веће и за 20 одсто. У овом случају рата би могла да нарасте и на 50.000 динара.

Соња Миладиновски, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке потврђује да је централна банка Швајцарске донела одлуку да прекине са фиксирањем минималне вредности курса франка у односу на евро и да истовремено снизи каматне стопе, штојепроузроковало нагли пад вредности евра у односу на франак од 1,20 до испод један у врло кратком року. Тренутни однос курса евра према швајцарцу стабилизовао се на око 1,03 франака за један евро.

– Ова промена утицаће и на кретање курса динара према франку тако што ће динар и даље слабити у односу на ову валуту. Промет у швајцарским францима у реалном сектору није велики, те се не очекују значајније негативне последице у привреди. С друге стране, имајући у виду да је становништво и даље пуно задужено у францима по основу дугорочних кредита, последице ове промене осетиће се са првом наредном отплатом ревалоризоване рате, која ће свакако, ако остане и даље овај нови курс, бити у увећаној динарској противвредности у односу на последњи обрачун. С једне стране, ове последице ће бити делимично ублажене чињеницом да су каматне стопе на кредите у швајцарским францима генерално ниже од кредита у другим валутама, али недовољно да се амортизују све последице промене курса. То, међутим, није ново питање. Задужење у швајцарским францима постаје актуелније кад год дође до наглих промена у курсу или каматној стопи швајцарске валуте. Последњи пут је 2013. године у сличној ситуацији реаговала и Народна банка Србије издавањем својих препорука банкама, подсећа Соња Миладиновски.

Код нас су грађани узели око двадесетак хиљада стамбених кредита индексираних у швајцарцима. Велика кредитна експанзија оваквих зајмова била је од 2005. до 2007. када је било повољније задуживати се у овој валути. Примера ради, почетком 2006. евро је вредео 87, а швајцарац око 55 динара. Франак је почео да расте у односу на евро с првим знацима кризе 2008. због чега је онима који су били задужени баш у том валутном знаку постало све теже да отплаћују своје рате. Зато је НБС пословним банкама препоручила да клијентима омогуће претварање кредита у швајцарцима у нешто стабилнији евро. Касније је банкама препоручила да ове кредите обрачунавају по повољнијем курсу.

Веће рате за отплату стамбених зајмова услед веће вредности валуте која је узета као мера индексације не треба мешати са судским споровима које воде незадовољни клијенти банака, јер су оне самовољно, правдајући се својом пословном политиком, мењале камате на ове зајмове. У неким случајевима судови су већ правоснажно пресудили у корист клијената банака.

Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић сматра да ће изненадно јачање швајцарског франка од 15 осто поскупети за толико и рате за кредите, али и швајцарске производе у Србији.

– Тешко  је предвидети на ком нивоу ће се зауставити јачање франка. Није немогуће да он достигне вредност евра. То се, уосталом, догодило и у августу 2011. године – каже Грубишић.

Он оцењује да је Швајцарска централна банка сигурно вагала пре него што је донела одлуку да престане да брани ниво курса.„Потрошили су велику количину франака у претходном периоду и остварили су велике губитке на одбрану курса”, сматра Грубишић.