Адвокатска победа

Ишли су до краја, баш као што су и тврдили и јавност убеђивали још од летос, да они, адвокати „не штрајкују само у свом интересу, него и у интересу грађана”. И да ће ићи до краја и истерати оно што су наумили – да поредак у правосуђу врате на онакав какав је био и какав је њима деценијама одговарао.

Поруке да им је одузет вековни позив и да је нарушена владавина права а да су „грађани ти који треба да осете благодети владавине права”, за њих су се обистиниле. Мото „једино решење може да буде прихватање оних и онаквих захтева какве је комора на почетку тражила” изнет је до краја. Преговори, па било с ким и како, подразумевају попуштање и усаглашавање али тога није било у овом случају.

Прво је Скупштина Србије пред њиховим налетом попустила почетком новембра. На предлог Министарства правде изменила је одредбе спорних закона, укинувши ексклузивитет јавних бележника за састављање уговора о промету непокретности. Изменама је установљено обавезно „печаћење” уговора код јавног бележника који сачине сами грађани или уз помоћ адвоката. Та козметика није задовољила адвокатуру па сачињавање уговара је остало у сфери приватног а не јавног права. И још једном им је влада попустила. И још једном. Корак по корак, па им је остало и опорезивање онакво какво је било уназад годинама. Паушално, као да су занатлије или раденици на пијачним импровизованим тезгама.

Уступак по уступак па су тако и завршни преговори вођени претходних дана у радним групама затвореним за јавност „оверили” њихову победу.

Играли су до краја „рововски” и све налете и пристојне и непристојне понуде одбили, како би утакмицу решили у своју корист. Јуче се зато чуло на великој сесији у београдском Дому синдиката да ипак још припазе и не приме гол у 91. минуту.

Са говорнице су бурно и емотивно адвокати из целе Србије упозоравали да се припазе да им „политика не поквари резултат” у зауставном времену док се чека да парламент усвоји све измене закона и споразуме преточене у правна акта. Па су се хорски сви сагласили да одлаже почетак рада, чак и дотле док председник Србије све потпише а „Службени гласник” не буде одштампан.

Дакле адвокати ће и даље остати „паушалци”, сачињаваће уговоре и носиће их нотарима да им лупе жиг, а слично су и до сада радили само што су ишли на судски шалтер. Једино су министра Селаковића „издвојили” из захтева, да „може да остане тамо где је…”

Резиме: после 120 дана блокаде правосуђа, сто хиљада неодржаних суђења, масе необављених правних послова и притвореника који су на правди бога чамили иза решетака, све креће из почетка, по старом, као што рече песник „као да се ништа десило није”. А десило се свашта!