Ислам у зони без Бога

Терористички напад на редакцију француског сатиричног магазина „Шарли ебдо” напрасно је ујединио поглаваре различитих конфесија, чији верници неретко не могу да нађу прави рецепт за суживот на европском континенту. Међутим, верски великодостојници су ових дана постали јединствени не само у осуди масакра, већ и у отвореној критици париских сатиричара који нису презали да се ругају свим религијама.

Објашњавајући како се не сме вређати вера других, папа Фрања је практично рекао да људи који исмевају ислам и друге религије могу „очекивати ударац” те да је то „нормално”. Дан касније, Ватикан је морао да „допуњава” исказ поглавара Римокатоличке цркве па је истакао да папа сматра да слобода говора не значи и вређање нечије вере, али тиме ни на који начин није желео да оправда терористички напад на „Шарли ебдо”.

Ипак, папино помињање „ударца” многе је изненадило и указало да секуларистички поглед на свет у којем ништа није свето у суштини није баш по вољи верских поглавара, без обзира којој конфесији припадају. Можда још већи проблем за верске поглаваре у Европи јесте и чињеница да Стари континент све више постаје „зона без Бога”. Баш као што није лако бити хришћанин у Пакистану или Авганистану, све је теже бити муслиман или јеврејин у Европи. Осим тога, и хришћанске цркве полако губе „активне” вернике па богомоље широм ЕУ одлазе на добош и неретко постају бутици, центри за увежбавање циркуских трупа или кафићи и клубови.

                                                                 +    +    +    +

Премало познајемо ислам, признала је прошле недеље немачка канцеларка Ангела Меркел, позивајући немачке хришћане да „боље упознају и своју веру”. Иако је овим речима заправо хтела да увери Немце да се не догађа „никаква исламизација Немачке” те да не излазе на протесте које организује Покрет европских патриоти против исламизације Запада (Пегида), демохришћанска канцеларка суштински је тачно описала један од узрока нарастајућег верског неразумевања и несагласја у Европи.

Повећани криминалитет у великим градовима у којима су гетоизирани имигранати, често муслиманске вероисповести, потом скромно познавање ислама, предрасуде о муслиманима и често стереотипно повезивање ислама са екстремизмом и тероризмом само су неки од узрока стварање међуверске нетрпељивости и тврдње да ислам не припада Европи.

Иако је приликом посете турског премијера Ахмета Даватоглуа Берлину Меркелова рекла како ислам припада Немачкој, нема сумње да у Европи се мало зна о исламу. Томе засад није допринело ни то што, на пример, у Немачкој муслимани чини 6 одсто а у Француској око 8 одсто становништва што у ове две земље чини укупно око десет милиона муслимана. Процентуално највише муслимана је у Бугарској – 13,7 одсто – што је тек око милион муслимана, док на европском континенту највише муслимана живи у Русији – око 14 милиона што је 10 одсто становништва ове евроазијске државе.

Међутим, оно што су приметили истраживачи јавног мнења јесте појава да Европљани имају тенденцију да претерују у процени колико муслимана заправо има у њиховој држави. Тако испитаници у Француској сматрају да у овој земљи муслимани чине 31 одсто становништва што је чак четири пута више од стварног броја. Претеривање у процени испитаника примећено је, приликом Ипсосове анкете 2014. године, и у суседној Белгији где муслимани чине 6 одсто становништва а анкетирани су проценили да их има 29 одсто, то јест безмало пет пута више.

Погрешна процена је примећена и у Немачкој (три пута већи број), Великој Британији (четири пута), Италији (пет пута) и Шпанији (осам пута). Међутим, драстична већа процена броја муслимана од стварног броја примећена је чак и у земљама које имају занемарљиви број муслимана. Тако у Пољској и Мађарској муслимани чине само 0,1 одсто становништва али пољски испитаницима процењују да они чине 5 одсто (што је 50 пута више од стварног броја), док Мађари сматрају да муслимани чине 7 одсто становништва Мађарске (70 пута више од стварног броја).

Истраживачи јавног мнења кажу да оваква претеривања у проценама нису неуобичајена будући да се, на пример, у Галуповом истраживању 2011. у САД дошло до тога да Американци сматрају да најмање 20 одсто становништва чине ЛГБТ особе иако се заправо само око три одсто становника сагледава као геј, лезбејка или бисексуална особа.

Ипак, ове нереалне процене становника добро користе исламофобичне и антиимигрантске странке и покрети који у тренутку економске кризе лако шире страх од исламских имиграната иако је, на пример у Великој Британији, научно утврђено да је скромно плаћен рад имиграната значајно допринео економском јачању Британаца, који нису желели да раде тешке а слабо плаћене послове.

С друге стране, муслиманима смета то што Европа све више постаје „зона без Бога” али се, за разлику од јеврејских верника који све чешће одлазе да живе у Израел, не одлучују за повратак у Африку или Азију. Осим тога, када им домицијални Европљани укажу да морају да се прилагоде секуларном европском друштву, они образованији и информисанији муслимани лако ће извући аргумент да у поједине европске земље немају исти „секуларни однос” према хришћанским црквама. То се можда најбоље види у Немачкој, која се дичи да је секуларна, али у којој је глас хришћанских цркава тако јак да су, на пример, у покрајини Баден-Виртемберг и Баварској успеле да у регионалним парламентима излобирају прописе којима се забрањује плес на јавним местима недељом и на црквене празнике.

Ипак, Европа је данас заиста најсекуларнија у својој историји, али не може се пренебрегнути чињеница да европске демохришћанске елите зазиру од константног раста удела муслимана у европском становништву и то по један проценат за једну деценију. Тако су муслимани 1990. чинили 4 одсто европског становништва, 2010. шест а очекује се да 2030. досегне осам одсто популације Европе. Док европски социјалисти, попут француског председника Франсоа Оланда, поручују да било какав антимуслимански и антисемитски чин мора бити „строго кажњен”, врхушка немачких демохришћана замера Ангели Меркел што каже да је „ислам део Немачке”. Како из сопствених уверења, тако из страха од тога да ће им гласове покупити исламофобична Пегида, неонацистичка НДП или десничарска „Алтернатива за Немачку”, немачки демохришћани не радују се отвореном суживоту са муслимани. Узимајући у обзир њихов утицај у Европској унији, све то не обећава прекидање зачараног круга у којем су муслимани дискриминисани и неинтегрисани у европско друштво и лако постају плодно тло за регрутовање екстремиста при чему њихове терористичке акције само додатно појачавају верско неразумевање у Европи.

Н. Радичевић

-----------------------------------------------------------------

Нови живот напуштених цркава

У холандском граду Арнему локална црква је преуређена у импровизовани скејт парк

Од крсташких похода до празних цркава – могао би да буде најкраћи пресек утицаја религије у Европи кроз векове. Континент са којег се некада под плаштом „светог рата” кретало у покоравање „неверника” данас је убедљиво најсекуларнији део света.

Тренд све мањег броја верника испразнио је европске цркве, од којих су многе продате и више не служе својој првобитној намени. Од некадашњих богомоља настали су бутици, клубови или центри за увежбавање циркуских трупа. Неке су због обрнутог тренда када су у питању исламски верници, чији се број стално увећава, постале џамије.

„Волстрит џорнал” је истраживао убрзани тренд продаје и пренамене празних цркава у западној Европи. У холандском граду Арнему локална црква је преуређена у импровизовани скејт парк, а док млади скејтери уживају на многобројним рампама, са сводова их мотре слике светаца. Иако је призор можда помало бизаран, он има своје практично оправдање. Одржавање цркава у које више нико не иде захтева велика улагања, па се све више локалних заједница одлучује да их пренамени.

Није, међутим, увек могуће пронаћи купца који би у богомољи отвориобиблиотеку или концертну дворану, па много више понуда долази са адреса које поједини верници сматрају увредљивим. У Бристолу је локална Црква светог Павла постала место на којем наступе увежбавају циркуски уметници. Високи стропови су им, кажу, нарочито згодни за припремање акробација на трапезу. Лутеранска црква у Единбургу постала је бар инспирисан Франкенштајном уз пратећу сценографију разнобојних ласера.

Менаџер овог локала за „Волстрит џорнал” тврди да се још нико није пожалио на пренамену цркве. „За то имамо само један разлог. Постоји на стотине цркава у које нема ко да оде и, да нису пренаменоване, само би зврјале празне.”

Многе некадашње богомоље, поготово оне мање, продате су приватним власницима који су их преуредили у екстравагантне домове.

Статистички гледано, у Енглеској се због недостатка верника годишњестави катанац на двадесетак богомоља. Слична судбина задесила је око 200 цркава у Данској, док је за последњих десет година у Немачкој затворено 515 цркава.

У овом погледу чини се да ипак предњачи Холандија.Великодостојници Римокатоличке цркве у овој земљи процењују да удве трећине од око 1.600 холандских катедрала у наредних десетак година неће имати ко да иде. У још краћем року – за четири године – биће затворено око 700 протестантских цркава.

Питање празних сакралних објеката толико је интензивирано да сеангажовала и држава. Холандија је заједно са религијским и организацијама цивилног друштва усвојила национални план за очување ових здања. У холандској провинцији Фризији у којој је затворено или пренаменовано 250 од 720 постојећих цркава локалне власти покушавају да пронађу најбоље решење које би помирилозахтеве савременог тренутка и жеље да се некадашње богомоље сачувају од пропадања.

Ако се испуне предуслови типа немењања спољашњег изгледа црквеили очувања уметничких предмета – ништа не стоји на путу њиховог новог живота.

Д. Вукотић

-----------------------------------------------------------------

Јевреји у сукобу са исламским радикализмом и хришћанском десницом

Јеврејски квартове сада штити војска: Антверпен (Фото: Ројтерс)

Терористички напад на новинаре, карикатуристе, полицајце и купце у кошер радњи у Паризу посејао је страх од даљег бујања исламског екстремизма, али и шовинистичких странака које би могле да се устреме на Јевреје колико и на муслимане.

Јевреји страхују од нових атака радикалних муслимана, али и хришћанских десничарских партија које су неретко антисемитске. Заступљен је и став да пораст антимуслиманских сентимената код крајње деснице ипак може да се окрене у јеврејску корист.

Европски Јевреји су и пре недавног покоља у редакцији сатиричног магазина „Шарли ебдо” и кошер продавници тврдили да се годинама не осећају сигурно. После сваке израелске офанзиве на Газу пријављивани су напади на Јевреје иза којих су углавном стајали досељеници из Магреба.

Исламски екстремиста је пре три године убио четворо ђака и наставника у јеврејској школи у Тулузи. Прошлог маја је повратник са сиријског ратишта усмртио четворо људи нападајући Јеврејски музеј у Белгији. Савет јеврејских општина саопштио је да је број претњи упућен Јеврејима у Шведској удвостручен после трагедије у Француској, преноси АФП.

Процењује се да ће се 15.000 француских Јевреја ове године преселити у Израел, након што их се 7.086 преселило прошле године, а што је највећи број од 1995. Ово је процена званичне израелске агенције која прати досељавање, преноси британски „Телеграф”.

Истовремено, „Индепендент” пише да више од половине острвске популације Јевреја страхују да немају будућност у Британији и да четвртина њих размишља да емигрира. Како је показала анкета организације Кампања против антисемитизма, 45 одсто Британаца слаже се са макар једном од изјава: „Јевреји више јуре за новцем него други Британци”, „Лојалност Јевреја према Израелу чини их мање лојалним Британији од осталих Британаца” и „Јевреји исувише причају о холокаусту да би добили сажаљење.”

„Због тога што се Израел увек криви, ми Јевреји постајемо жртвено јагње за све проблеме на свету. Европа се понаша као морални судија за Израел”, преноси „Џерузалем пост” речи Ели Рингер из Форума Јевреја у Белгији.

Светски јеврејски конгрес је 2013. позвао да се забране мађарски Јобик и грчка Златна зора сматрајући да је нацизам имао успон управо захваљујући слабој реакцији тадашњих демократских политичара. Међутим, други сматрају да странке попут ових антисемитским изјавама само учвршћују своје бирачко тело, али не допиру до неопредељених бирача.

Јеврејска заједница Мађарске саопштила је да не очекује утицај на Јевреје у Мађарској. Неки чак сматрају да крсташки рат европске деснице против ислама може да буде користан за Јевреје. Главни пољски рабин је казао да јавност Старог континента сада схвата да је неопходно борити се против исламског тероризма. Абрахам Фоксман, председник једне организације за борбу против клевета, сматра да све на крају може испасти добро: „Ако напади на ’Шарли ебдо’ буду катализатор смислене и одрживе акције владе и француске муслиманске заједнице зарад борбе против радикализације, јеврејска заједница ће сигурно имати корист.”

Премијер Израела Бенјамин Нетанијаху позвао је све француске Јевреје да се врате у земљу предака. Али, како закључује „Њујорк тајмс”, то би била победа десничара који желе Европу без Јевреја, а исто сматра и редитељ документарца о холокаусту „Шоа” Клод Ланцман: „Хајде да не дозволимо Хитлерову постхумну победу.”

Ј. Стевановић