„Нинова награда” Филипу Давиду

„Нинову награду” за роман године добио је Филип Давид за књигу „Кућа сећања и заборава”, коју је објавила издавачка кућа „Лагуна”. Жири, који је радио у саставу: Владислава Гордић Петковић (председник), Јасмина Врбавац, Михајло Пантић, Божо Копривица и Мића Вујичић, одлуку је донео већином гласова (4:1). За роман Филипа Давида гласали су: Владислава Гордић Петковић, Јасмина Врбавац, Божо Копривица и Мића Вујичић, а Михајло Пантић је свој глас дао роману Ота Хорвата „Сабо је стао”, који је објавио Културни центар из Новог Сада. У најужем избору био је и роман Давида Албахарија „Животињско царство”, чији је издавач „Чаробна књига” из Београда.

Роман Филипа Давида, каже се у образложењу жирија, сугестивна је студија зла – зла у историји, зла у човеку – која сучељава четири животне приче Јевреја страдалника и њихових породица у потресном сведочењу сачињеном од дневника, писама и сновиђења. У овом складно компонованом роману срећу се сан и јава, патња и жеља, стварност и могућност, митско и мистично, документ и фикција. Сећање је представљено и као неизбежност и као мисија, а језик као могући начин да се сачувамо од зла: „Требало би измислити неки нови језик, чист неокаљан, који би имао јасноћу, дубину, снагу, који би био способан да изрази права осећања. Такав језик, прецизан и снажан, представљао би најјачу одбрану од зла”, каже аутор.

Роман Филипа Давида, истиче Владислава Гордић Петковић, уметнички је доследан, прецизно осмишљен и супериорно написан, роман егзистенцијалне језе, роман о човеку против кога делују немерљиве силе смештене у сфери нејезика, роман који упечатљиво преиспитује смрт, зло и судбину, али и памћење – као силу која све надилази.

Михајло Пантић је честитао Филипу Давиду, који је, како је рекао, сасвим заслужено, добио „Нинову награду”. Три романа, из најужег избора, Филипа Давида, Ота Хорвата и Давида Албахарија, одскочила су у прошлогодишњој романескној продукцији, у којој је било више од 170 романа. Он је гласао за Хорватов роман „Сабо је стао”, јер мисли да сваки човек мора да следи свој „унутрашњи читалачки доживљај”.

„Нинова награда”, сматра Филип Давид, важна је за књигу, али опасна по здравље писца, због ишчекивања исхода гласања жирија. Књига „Кућа сећања и заборава” сада наставља свој самостални живот, а њену даљу судбину одредиће читаоци.

Ово је његова најличнија књига, углавном заснована на истинитим догађајима и судбинама, мањим делом аутобиографска. Реч је о покушају да се обележе границе људске патње. Памћење је често страшније од заборава. Али, сећање, ма колико било болно, део је нашег идентитета, оно што чини да смо то што смо. Као и у многим другим књигама, преплићу се стварно и нестварно, документи и фикција.

У недавном разговору за „Политику”, Филип Давид је рекао: „Једна јидиш пословица гласи: вук и јагње део су исте приче. У свом писању не бавим се жељом да метафизички, историјски или научно разрешавам неке дилеме старе колико и постојање разумног човечанства. У роману се бавим људским судбинама, односно, приповедам о људима и догађајима, о трагичним судбинама, у трагичном временима. У највећој мери користио сам аутентичне исказе, документарни материјал. И постављао питање: како човек човеку може да чини такво зло? У чему је смисао зла? Које је право лице зла? Одговора нема, јер зло има безброј лица, а свему чега се дотакне – одузима смисао.”

„Нинова награда” биће уручена Филипу Давиду следећег понедељка, у београдском хотелу „Хајат”, када ће бити обележена осамдесетогодишњица излажења „Нина”.