Трећа Србија оштро против Ласла Блашковића

Националне институције културе могу да буду бомбардоване споља, као што је била уништена стара национална библиотека на Косанчићевом венцу у нацистичком бомбардовању 1941. године, а могу да буду разорене и изнутра лошим кадровским решењима – што је још опасније, један је од закључака представника политичке организације Трећа Србија, са јучерашње конференције за новинаре поводом именовања књижевника Ласла Блашковића за новог в. д. управника Народне библиотеке Србије, одржане у београдском Медија центру.

Мирослав Паровић, председник Треће Србије, Андреј Фајгељ, заменик председника и директор Културног центра Новог Сада, Мироје Јовановић, потпредседник, и Боривој Рашко, иначе и књижевник и министар у Влади Републике Српске Крајине деведесетих година, оштро су осудили избор Блашковића за в. д. управника Народне библиотеке Србије и затражили од Владе Републике Србије да хитно измени ову одлуку. Представници Треће Србије изјавили су да је Блашковић по више основа злоупотребио свој положај претходног директора Културног центра Новог Сада, ненаменски трошећи буџетски новац, те скидајући ћириличне натписе са ове институције културе, чиме се огрешио о Устав Републике Србије. Наведен је и податак да је Ласло Блашковић, као директор Културног центра Новог Сада, установе која објављује књижевни часопис „Поља”, повукао тираж часописа због тога што је један од уводних текстова био одломак из Гаталичиног романа „Велики рат”.

– Упућујемо захтев Влади Републике Србије да Ласло Блашковић по хитном поступку буде разрешен са функције в. д. управника Народне библиотеке Србије, зато што на челу српских институција културе треба да се налазе људи који имају пијетет према националној традицији, као и према српском ћириличном писму. Скандал је да на челу Народне библиотеке Србије буде човек који је из „Поља” исцепао одломак из романа „Велики рат” српског писца Александра Гаталице, а затим наредио повлачење читавог тиража часописа, починивши озбиљан буџетски прекршај – рекао је Мирослав Паровић.

Андреј Фајгељ поставио је питање српским грађанима да ли желе да на чело националне библиотеке дођу људи који уништавају књиге, и да српску културу воде расипници, који је у ствари презиру. Фајгељ је показао књигу из 1916. године, коју је из смећа спасао један Ром, а коју је, поред осталог националног књижног блага, бацио претходни управник Народне библиотеке Сретен Угричић.

– Ову књигу, која сведочи о пријатељству Енглеске и Србије, објављену 1916. године у част Видовдана, одбацио је Угричић у оквиру „књигоцида” дела из краљевске Дворске библиотеке династија Обреновића и Карађорђевића, која су као културна добра од националног значаја припала Народној библиотеци Србије на чување. Више од 40.000 књига отишло је тако у стари папир, а близу 200.000 књига недостаје у регистру националне библиотеке. После Хитлера, књиге су уништавали Латинка Перовић, Угричић, као и Ласло Блашковић. За новог управника Народне библиотеке Србије предлажем тог Циганина који је књигу из 1916. године спасао са ђубришта – изјавио је Андреј Фајгељ.

Мироје Јовановић, иначе задужен за правна питања у овој политичкој организацији, прочитао је део записника ванредне контроле буџетских средстава Културног центра Новог Сада за 2011. и 2012. годину, када је Блашковић био директор. Према томе је Блашковић буџет ове установе ненаменски оштетио за више милиона динара.

– Или је Блашковић министру културе Ивану Тасовцу прећутао ове чињенице, или их је министар Тасовац прећутао премијеру Александру Вучићу. Свакако ћемо наведене податке проследити Министарству културе и Влади Републике Србије – рекао је Јовановић, најављујући да ће Трећа Србија реаговати приликом сваког именовања на важне државне функције спорних људи.

----------------------------------

Блашковић: Реч је о гомили неистина

Одговарајући на оптужбе Треће Србије, Ласло Блашковић је за наш лист јуче изјавио да је реч о гомили неистина, које заслужују искључиво презир, али казао је и то да човек бира своје непријатеље, као што бира своје пријатеље. Такође, Блашковић је истакао да је поводом свега наведеног поднео тужбу суду.

– Ти напади почели су још пре две године, изношењем потпуних неистина. Представљам се као српски писац, моје књиге објављиване су на ћирилици. Потписујем се ћирилицом. Никакву ћириличну таблу са Културног центра Новог Сада нисам скинуо, зграда је била реновирана и на ову културну институцију стављен је неонски латинични натпис. Погледајте натпис Културног центра Београда, исто је латинични. Бесмислица је да сам исцепао одломак Гаталичиног романа из „Поља”. Деведесетих година из агоније сам обновио излажење овог часописа, заједно са српским писцима међу којима је и Гаталица. А када сам одлазио са функције директора Културног центра Новог Сада оставио сам у буџету 12 милиона динара, и од тога пет зарађених милиона динара, и по основу тога што је роман „Бернардијева соба” Слободана Тишме, у издању ове институције, добио „Нинову награду критике” – објашњава Блашковић.

На сајту „Архипелага”, издавачке куће која је објавила и нови роман „Разбрајалица” Ласла Блашковића (Нови Сад, 1966), налазе се подаци о овом песнику, романсијеру, приповедачу, есејисти.

Блашковић је за роман „Свадбени марш”добио Награду Друштва књижевника Војводине за књигу године, за роман „Мадонин накит”, који је уврштен у десет најбољих српских романа после пада Берлинског зида,овенчан је наградом Фонда „Борислав Пекић”. За роман „Адамовајабучица”добио је награду САНУ из Фонда „Бранко Ћопић” за најбољу књигу године, а за роман „Турнир грбаваца”добио је награду „Стеван Сремац” за прозну књигу године. Проза и поезија Ласла Блашковића преведени су на енглески, француски, немачки, мађарски, пољски, румунски, словачки, украјински, македонски, бугарски и словеначки језик. Био је уредник књижевног часописа „Поља” до 2007. године, када га је са тог места сменио тадашњи директор Културног центра Новог Сада Миодраг Кајтез. Блашковић као директор Културног центра Новог Сада обновио зграду ове институције културе, унапредио њену издавачку делатност. Са ове функције смењен је 2012. године на предлог Управног одбора Културног центра због тога што је поставио латиничну таблу назива ове установе.