И књига је роба, али посебна

Књижара је све мање на прометним местима у Београду, а у многим градовима у Србији, међу којима је и Краљево, о чему је наш лист недавно писао, уопште их нема. Разлог за то је економска неодрживост „продавница књига“, а у овој причи подједнако су незадовољни издавачи, дистрибутери и књижари.

Књижари плаћају високе кирије и од издавача траже високе рабате од 30 до 50 одсто, дугују им исплате, и све то утиче на цену књиге. Неки издавачи окривљују искључиво књижаре или оне издаваче који поседују своје књижаре (и због тога се понашају надмоћно), као и „мутне“ путеве преко којих су дошли до закупа књижарског простора. Други, опет, кажу да у свему преовлађује појединачни договор о рабату и пласирању књига, док недостају општа правила игре. Иначе, највеће књижарске мреже у Србији поседују ИПС и „Плато“.

Поједини издавачи изјашњавају се и против уличних или различитих празничних сајмова књига јер они чине „медвеђу услугу“ и књижарима и дистрибутерима, „испред носа“ им продајући књиге по нижим ценама и без фискалних рачуна, али признају да им је тај новац „добијен на руке“ и више него користан...

Пропадају најпре највећи

Ипак, у свему охрабрује изјава Новице Антића, секретара Министарства културе Републике Србије, да ће ове зиме бити основан Национални центар за књигу који ће се бавити проблемима књиге. Антић је за „Политику“ нагласио и то да нови Закон о култури спречава промену намене књижара у процесу приватизације, а да је у току израда Закона о библиотечкој делатности, као и сет закона из других посебних области културе.

Такође, Антић је указао на то да када је реч о јединственој цени књиге и тржишту, треба остварити договор издавача и књижара, јер неке земље које су уједначиле ту цену нису задовољне постигнутим.

У разговору са издавачима, за сада, можемо само чути њихова појединачна мишљења. Разматрајући садашње стање, Јагош Ђуретић, директор ИП „Филип Вишњић“, истиче апсурд да стари и највећи издавачи, који су од друштва добили књижарске мреже, данас лоше послују, а међу њима су „Нолит“, „Просвета“, БИГЗ, Српска књижевна задруга. Ипак, Ђуретић је критику упутио управо друштву, које нема разумевања ни за књижару, као место на којем се продаје некомерцијална роба, нити за издаваче. 

– Не постоји никаква законска заштита издавача од књижарске мреже, нарочито оног издавача који се бави озбиљном литературом, јер књижарска мрежа је много више заинтересована за комерцијалну књигу. Књижар има право да од сто књига једног издавача узме само једну, или чак ниједну. Јер, то је тржиште, а нарочито елитна књига тешко се може назвати робом. Ако је, ипак, тако назовемо, онда је књига роба од посебног друштвеног значаја – каже Ђуретић, додајући: – Од издавача се траже високи рабати и постављају се посебни услови када књигу треба сместити у излог. Уговорени рокови исплате врло су неповољни, а крећу се од 45, 60 до 90 дана, и више.

Ипак, Јагош Ђуретић објашњава да сарађује готово са свим књижарама, осим са онима које не плаћају рачуне ни по годину дана.

Много књига, мало купаца

Малим издавачима, међутим, још је теже да продају књигу и да од књижара добију свој део профита, а док не достигну одређени број наслова књижаре тешко и да сарађују са њима. О томе прича Бојана Ћебић, директорка нове београдске издавачке куће „Еволута“. 

– Иако нам књижаре неуредно исплаћују зараду, ипак им дајемо своја издања, јер боље је да стоје у излогу, него у магацину. Исплата зависи од књижаре до књижаре, а касни у просеку три месеца. „Плато“ је редовнији, док ИПС крајем године измирује све дугове. Књига је скупа, јер у њену цену улазе не само цене превода, лектуре, дизајна, опреме, штампе и прелома, већ и 40 одсто књижарског рабата – објашњава Бојана Ћебић, наглашавајући да је за малог издавача значајан и дистрибутер, а преко „Круг комерца“, са којим сарађује, каже да лакше остварује сарадњу са књижарама.

Мала издавачка кућа из Новог Сада „Чаробна књига“ сама обавља дистрибуцију својих издања, а према речима њеног директора Борислава Пантића, сарађује са оним књижарама које редовно плаћају и налазе се у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Суботици и мањим местима у Србији. Пантић је повољно оценио сарадњу са ИПС-ом и „Платоом“ који имају своје књижаре и у унутрашњости. Ипак, истакао је, већина књижара у унутрашњости кратко опстаје.

Извесно разумевање за тешкоће књижарске мреже и тешку економску одрживост таквог система испољио је и Зоран Хамовић, директор издавачке куће „Клио“ из Београда, а као разлоге за то наводи преобиље књига на тржишту, као и смањено интересовање купаца.

Још теже опстају оне књижаре, додаје Хамовић, које се нису определиле и за додатне садржаје или за одређену циљну групу читалаца. Ипак, наглашава да су у неравноправном положају они издавачи који у цену својих издања урачунавају ауторске и уредничке хонораре и књижарски рабат од 40 одсто, и они издавачи који продају пиратска издања.

То руши тржиште, јер прво нестаје књига, па онда књижаре, објашњава Хамовић.