Крчма „Москва”

Хотел „Москва” је знаменитост Београда, архитектонски споменик и по многима најотменије стециште престонице у којем се задржао њен стари добри грађански дух. Свечано га је још 1908. отворио краљ Петар Карађорђевић, а међу око 40 милиона гостију који су до сада тамо боравили били су и Алберт Ајнштајн, Максим Горки, војвода Живојин Мишић, Жан Пол Сартр, Леонид Брежњев, Индира Ганди, Ричард Никсон, Реј Чарлс, Бред Пит, Роберт де Ниро...

На свом сајту хотел наглашава „дубоко поштовање према традицији”, али је ових дана у вестима због догађаја који се тој традицији наругао и ово култно место за моменат претворио у балканску крчму.

Власник 2005. године приватизованог хотела, познати бизнисмен Миле Драгић, уз погрдне речи из ресторана је у понедељак увече избацио Млађана Динкића, бившег министра у неколико влада. Динкић је дошао као гост са групом пријатеља (или пословних партнера, није битно) из иностранства. У вербалном дуелу с Драгићем био је пасиван и на крају је напустио ресторан.

Цео овај блиски сусрет снимљен је камером нечијег телефона, а неколико таблоида и онлајн портала немио догађај је описало до најситнијих детаља, што је на дневни ред ставило ниво наше грађанске, политичке и пословне културе.

Драгић и Динкић очигледно имају нерашчишћене рачуне: бизнисмен тврди да му је политичар сместио аферу због које је пола године провео у притвору и претрпео огромну пословну штету да би, на крају, пред судом доказао своју невиност. Али је тачно и да је Динкић на суду добио спор против Драгића кога је тужио за повреду части и угледа.

Не улазећи ко је у праву – нисам пријатељ ни Драгићу ни Динкићу – оспоравам уверење власника хотела да може да избаци госта који му се не свиђа. Поготово из „Москве” јер, са зградом и бизнисом, Драгићева компанија купила је и традицију која је део имиџа Београда, па и Србије.

Драгић је прекршио и грађански ред, јер „Москва”, иако је његов хотел, није његова кућа. Игнорисао је и пословни бонтон, јер је Динкић у том моменту био потрошач кога закон штити од „насртљиве пословне праксе”: претећег или увредљивог језика или понашања онога ко продаје неку робу или услугу.

Избацивање госта који не ремети јавни ред и мир својеврсна је дискриминација, такође санкционисана законом. Драгић се додуше извинио Динкићевим званицама, али утисак је да извињење дугује свим гостима „Москве”, па и јавности.

Досад сам имао обичај да своје госте из иностранства на разговор одведем баш у кафе „Москва”. То ћу наставити, иако можда ризикујем да прођем као Динкић, пошто се овај текст сигурно неће допасти Драгићу.