За губиташе под кошевима највише пара

То више стварно нема никакве везе са реалним животом: у односу на процену вредностисвих 30 НБА клубова коју је 2013. урадио лист Форбс, у 2014. дошло је до увећања од чак 74 одсто! Или, језиком бројки – клуб у најјачој кошаркашкој лиги на свету сада просечно вреди 947.500.000 евра (1.100.000.000 долара). И још: у истраживању 2013. само су три екипе прескочиле границу од милијарду долара (866.000.000 евра), да би ову цифру годину дана касније надмашило 11 тимова.

Оволики скок финансијски гуруии неолибералног усмерења покушавају да оправдају на неколико начина. Прво упориште им је у скоро триплираном новом тв – уговору који ће почети да се примењује од сезоне 2016/17. Тада ће лига по сезони од тв мрежа ЕСПН и ТНТ добијати 2.300.000.000 евра или 186 одсто више него раније.

Следећиразлог пронађен је у новом колективном уговору по коме се приход (прошле године износио је 4.159.000.000 евра или 139.000.000 по клубу) између власника и кошаркаша од 2011. дели на равне части (раније 57:43 у корист непосредних произвођача). Таквом расподелом зараде практично је елиминисан термин губиташ, али у апсолутним износима, после пореза и разних такси, профитом може да се подичи тек мали број клубова, док су остали око позитивне нуле.

И треће, чини нам се и главно, објашњење за невероватан скок вредности клубова је економски потпуно неоправдана сума коју је Стив Балмер, бивши главнокомандујући Мајкрософта, утрошио на прибављање власништва над Л. А. Клиперсима. Он се у јуну 2014. испрсио за рекордних две милијарде долара (1.733.000.000 евра) рекавши и сам тада да „никога не треба да буде брига како троши сопствени новац”. А јесте га стварно трошио без мере јер је за „Речне дереглије” дао четрнаест пута више новца него што је био годишњи приход клуба. А у неку руку му се и може, јер је са 19.162.000.000 евра 32. најбогатији човек планете.

А да су Клиперси преплаћени признао је и Форбс ставивши их сада на пето место листе са износом за 346.000.000 евра мањимнего што се Балмер „отворио”.

И сви знају то, па ипак Балмеров потез изазвао је домино ефекат гурнувши цене клубова небу под облаке. У првом налету сигурно ће највише профитирати власници Атланте и Бруклина, пошто су одлучили да их продају.

Атланта је 2004. купљена за 163.500.000 евра, прошле године је процењена на 367.500.000, а ове на 713.500.000 евра.

Михаил Прохоров, руски милијардер и неуспешни противкандидат Владимиру Путину на председничким изборима, пазарио је 2010. 80 одсто Нетса и 45 одсто корисничких права на Баркли арену за 318.000 евра. У 2013. Бруклин је вредео на папиру 676.000.000 евра, а 2014. наставио је стреловит успон до 1.296.000.000 евра.

И зашто би неко онда за клуб саминусом у пословању од 87.000.000 евра у 2014. издвојио толике новце? Најсмисленије објашњење, које ће сигурно привући капитал разноразних фондова, су пореске олакшице од чак 90 одсто од укупне вредности целог посла у наредних 15 година. И да, постаће члан престижног клуба НБА власника са свим повластицама који такав статус носи са собом.

На челу Форбсове листе су Л. А. Лејкерс и Њујорк, два изразита губиташа под кошевима у последње две сезоне. Са 2.252.000.000 евра (повећање од 94 одсто) „Језерчани” су на врху захваљујући доста и највећем локалном тв уговору (на 20 година за 3.466.000.000 евра) у свету професионалног спорта. Позицију број два са 2.161.000.000 евра (79 одсто више) чувају Никси. Посета у дворани „Медисон сквер гарден“ им је у паду за 29 одсто, али су без премца по броју (163.000) кабловских претплатника по мечу у НБА.

Са 523.000.000 евра најјефтинији је Милвоки, док је шампионска екипа Сан Антонија добацила до 866.000.000 евра...