Ревизија жртава

Јуче је била прилика да се присетимо милиона невиних жртава геноцида, страдалника убијених, угушених, закланих, закопаних, спаљених у логорима смрти у Јасеновцу, Аушвицу, Дахау, Треблинки, Матхаузену, Бањици...

Међународни дан сећања на жртве холокауста – 27. јануар, дан је када су 1945. године војници Црвене армије ослободили Аушвиц. На том страшном месту, једном од највећих стратишта модерне историје, јуче, седам деценија после, окупило се 300 преживелих логораша.

Осим њих на 70. годишњицу стигли су и неизбежни политичари, државници. Али не сви. Чак ни пијетет према бескрајном болу милион уморених сужњева није био препрека да се од церемоније полагања венаца направи политичка ујдурма.

Председник Русије, земље која баштини традицију Совјетског Савеза, чија је армија платила највећу цену у борби против нацизма, овога пута није био у Аушвицу. Путин није добио позив да дође на комеморацију што је Москва протумачила као акцију Варшаве којом показују да је руски председник непожељан.

Пољаци су одговорили да у центру пажње треба да буду жртве а не политичари, да зато нису ни слали позивнице председницима, те да им је остављено на вољу да дођу или не дођу. Али, изгледа да се рат у Украјини умешао чак и у годишњицу обележавања холокауста. Украјински председник Порошенко стигао је у Аушвиц, а пре неколико дана пољски министар иностраних послова изјавио је да су украјински војници ослободили Аушвиц.

Нешто слично као и Мајкл Кирби пре неколико месеци у Београду. Уочи Путинове посете Србији, амерички амбасадор је запитао зашто није позван и председник Украјине јер, по њему, у ослобађању Београда учествовала је Трећа украјинска армија. Тад су неки неправедно оптужили господина Кирбија да не зна историју, јер Украјинци нису имали своју армију већ су јединице црвеноармејаца имале своје географске одреднице.

Изјава пољског министра отвара сумњу да Вашингтон и његови чиновници ипак знају историју али показују да се она може различито тумачити. Како налажу прилике на терену. Уједињени Запад, све са Немцима, помпезно је обележио годишњицу Дана Д. Руси су некако држани по страни, јер, ето, нису ни учествовали у искрцавању у Нормандији. Путин је одговорио великом војном парадом за Дан победе над фашизмом који је у ЕУ већ преквалификован у Дан Европе. Москва све чешће диже глас због ревизије историје, зашта многи имају разумевања јер је Совјетски Савез изгубио 20 милиона људи да би сломио кичму Хитлеру.

Они који буду учили историју са „Хистори ченела” свакако ће закључити да су Американци ослобађали Европу од нациста, док су два диктатора, Хитлер и Стаљин, водили некакав међусобни обрачун.