Revizija žrtava

Juče je bila prilika da se prisetimo miliona nevinih žrtava genocida, stradalnika ubijenih, ugušenih, zaklanih, zakopanih, spaljenih u logorima smrti u Jasenovcu, Aušvicu, Dahau, Treblinki, Mathauzenu, Banjici...

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta – 27. januar, dan je kada su 1945. godine vojnici Crvene armije oslobodili Aušvic. Na tom strašnom mestu, jednom od najvećih stratišta moderne istorije, juče, sedam decenija posle, okupilo se 300 preživelih logoraša.

Osim njih na 70. godišnjicu stigli su i neizbežni političari, državnici. Ali ne svi. Čak ni pijetet prema beskrajnom bolu milion umorenih sužnjeva nije bio prepreka da se od ceremonije polaganja venaca napravi politička ujdurma.

Predsednik Rusije, zemlje koja baštini tradiciju Sovjetskog Saveza, čija je armija platila najveću cenu u borbi protiv nacizma, ovoga puta nije bio u Aušvicu. Putin nije dobio poziv da dođe na komemoraciju što je Moskva protumačila kao akciju Varšave kojom pokazuju da je ruski predsednik nepoželjan.

Poljaci su odgovorili da u centru pažnje treba da budu žrtve a ne političari, da zato nisu ni slali pozivnice predsednicima, te da im je ostavljeno na volju da dođu ili ne dođu. Ali, izgleda da se rat u Ukrajini umešao čak i u godišnjicu obeležavanja holokausta. Ukrajinski predsednik Porošenko stigao je u Aušvic, a pre nekoliko dana poljski ministar inostranih poslova izjavio je da su ukrajinski vojnici oslobodili Aušvic.

Nešto slično kao i Majkl Kirbi pre nekoliko meseci u Beogradu. Uoči Putinove posete Srbiji, američki ambasador je zapitao zašto nije pozvan i predsednik Ukrajine jer, po njemu, u oslobađanju Beograda učestvovala je Treća ukrajinska armija. Tad su neki nepravedno optužili gospodina Kirbija da ne zna istoriju, jer Ukrajinci nisu imali svoju armiju već su jedinice crvenoarmejaca imale svoje geografske odrednice.

Izjava poljskog ministra otvara sumnju da Vašington i njegovi činovnici ipak znaju istoriju ali pokazuju da se ona može različito tumačiti. Kako nalažu prilike na terenu. Ujedinjeni Zapad, sve sa Nemcima, pompezno je obeležio godišnjicu Dana D. Rusi su nekako držani po strani, jer, eto, nisu ni učestvovali u iskrcavanju u Normandiji. Putin je odgovorio velikom vojnom paradom za Dan pobede nad fašizmom koji je u EU već prekvalifikovan u Dan Evrope. Moskva sve češće diže glas zbog revizije istorije, zašta mnogi imaju razumevanja jer je Sovjetski Savez izgubio 20 miliona ljudi da bi slomio kičmu Hitleru.

Oni koji budu učili istoriju sa „Histori čenela” svakako će zaključiti da su Amerikanci oslobađali Evropu od nacista, dok su dva diktatora, Hitler i Staljin, vodili nekakav međusobni obračun.