„Хосана” престала са радом

Суботица – Заједница „Хосана” која се у последњих 7,5 година бавила лечењем болести зависности, од 16. јануара престала је да прима штићенике и затворила своје просторије, јер је изостала финансијска подршка.

Тако је престала са радом једина установа на територији Суботице која се бавила дуготрајним лечењем пре свега наркомана, мада су њени штићеници била лица која су патила и од других облика болести зависности, пре свега од алкохолизма и коцкања. „Хосана” је деловала у оквиру Католичке цркве, али су њени штићеници долазили из редова свих вероисповести и атеиста.

– Разлог што је „Хосана” престала са радом је недостатак новца – каже велечасни Маринко Стантић, који је руководио овом заједницом.

Преосталих шесторо штићеника који су желели да наставе програм излечења пребачени су у „Кућу живих”, заједницу коју у Ченеју води Православна црква.

– Прошлог маја такође смо запали у финансијске проблеме, али тада смо након моје посете цркви у Базелу добили одређене донације које су нас одржале до краја године. Међутим, више нисмо имали новца за функционисање заједнице, а нама је месечно потребно око хиљаду евра – каже Стантић за „Политику”.

Он објашњава да је за затварање заједнице пресудно било што није успео да задржи водитеља програма, а у питању је увек лице које се излечило од наркоманске зависности и остаје да живи у заједници како би водио и помагао штићенике.

– Претходног водитеља програма финансирали су родитељи дуже од четири године, а садашњи је морао да се запосли како би имао приходе, јер ми нисмо имали могућности да га запослимо – каже Стантић.

Заједница „Хосана” смештена је на омањем салашу између Суботице и насеља Жедник, и у њој након проширења може да се смести 16 штићеника. Радила је по програму италијанске заједнице „Ченаколо”, који подразумева три године остајања у заједници, заједнички рад, као и јачање карактера као пут ка излечењу.

Програм „Ченаколо” из Италије од седамдесетих година проширио се на 56 земаља у свету. Према Стантићевим речима, кроз заједницу „Хосана” прошло је око стотинак зависника од којих је петнаесторо остало све три године и потпуно је излечено. Иако се и код нас и у свету овај програм лечења болести зависности показао као успешан, Маринко Стантић сматра да је изостанак шире друштвене подршке резултат неповерења, па и одређене незаинтересованости за овај вид лечења болести зависности.

– Ми смо затворили јер нисмо могли да обезбедимо исплату једне зараде, а са друге стране град финансира удружење „Експекто”, које организује трибине на које нас позива, и њима обезбеђује 2,5 плате. Од града смо добили прошле године 200.000 динара, а последња рата нам је плаћена сада када смо већ престали са радом – каже Стантић и додаје да он неће престати са својим радом на превенцији болести зависности.

Један од бивших штићеника „Хосане” Н. М. каже за „Политику” да проблем зависности није само проблем цркве већ читавог друштва и да би добро било заједничко деловање, јер из искуства зна да је неопходна помоћ и друштвених социјалних служби, болничких установа, али и заједница попут „Хосане”. 

Милимир Вујадиновић, члан Градског већа задужен за социјална питања, каже за „Политику” да је „Хосана” регистрована као удружење грађана и да је она на конкурсима била изједначена са свим сличним институцијама.

– Ми не можемо да фаворизујемо нека удружења на рачун других, већ само да буџетски новац расподељујемо по пројектима. Уосталом, у последње две године „Хосана” је од града добила преко 500.000 динара, а могућности нашег буџета, као и законска регулатива одређују и наше деловање – каже Вујадиновић.