Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Огњановићи желе да РФЗО каже којој деци да помогну

Огњановићи желе да РФЗО каже којој деци да помогну

Небојши и Јелени Огњановић јавило се више од десет родитеља којима је потребан новац за лечење деце, каже за „Политику” њихов адвокат Зденко Томановић. Родитељи покојне девојчице Тијане су о овоме обавестили др Верицу Лазић, директорку Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), која би требало да им „помогне” да донесу одлуку на рачун ког детета ће уплатити новац који је преостао после лечења њихове ћерке, а реч је о око пола милиона евра.

– Огњановићи не желе сами да бирају коме је помоћ најпотребнија, па су замолили РФЗО да у што краћем року помогне у процени који су од тих случајева најургентнији. У складу са стручним мишљењем РФЗО, Огњановићи би одмах уплатили новчана средства за лечење. Проследили су фонду и комплетну медицинску документацију деце чији су се родитељи обратили за помоћ, процена и давање стручног мишљења – рекао је адвокат.

Они су, наводи Томановић, у молби истакли и да су отворени за предлоге фонда и да их, ако постоје најхитнији случајеви, надлежни о томе обавесте, како би били у могућности да одмах помогну.

У РФЗО су за „Политику” потврдили да су им Огњановићи прекјуче упутили поменуту молбу.  

– Молба се односила на списак 13 малишана, уз предлог да РФЗО укаже да ли има сазнања коме би још новац за лечење био неопходан. РФЗО не може давати податке о лицима, јер су подаци из матичне евиденције поверљиви и представљају пословну тајну, а поред тога, давањем ових података без сагласности лица на које се односе, представљало би повреду одредаба Закона о заштити личних података – кажу за наш лист у РФЗО-у.

Стиче се утисак да су Небојша и Јелена одједном пожурили да новац преостао од Тијаниног лечења (за девојчицу је прикупљено више од 2,6 милиона евра, лечење у Хјустону по њиховим тврдњама коштало је милион евра, а донација Институту за заштиту мајке и детета износила је 1,2 милиона евра) дају болесној деци: на саслушању у тужилаштву 30. јануара рекли су да ће то учинити, ову тврдњу поновили су као гости на ТВ Н1, да би готово одмах и упутили молбу фонду. Зато се намеће питање: да ли је на овакву одлуку утицала тужилачка истрага, пошто су Огњановићи осумњичени за превару и прање пара? Подсећамо, прошло је више од годину дана откако су наследили Тијанин новац, а нису дали све паре у хуманитарне сврхе, иако су одавно тврдили да ће то учинити. 

Огњановићи су на ТВ Н1 између осталог изјавили и да су део новца преосталог од Тијаниног лечења хтели да уложе у опрему за Институт за заштиту мајке и детета, а други део за лечење болесне деце. „Са донацијом институту било је упознато и Министарство здравља и Управни одбор института”, тврдили су Огњановићи. Поменули су и да су им надлежни касније рекли да „такве” (болесне) деце нема. На челу Министарства здравља до априла 2014. била је професор др Славица Ђукић-Дејановић, данас председница скупштинског Одбора за здравље и породицу.

– Министарство није било укључено ни у једну процедуру када сам ја била министар. Са Огњановићима сам се срела само једном, у децембру 2013, када су ме упознали са тим да новац желе да уложе у простор, опрему и кадрове Института за мајку и дете – каже за „Политику” Славица Ђукић-Дејановић.

Она истиче да је списак болесне деце био припремљен када су Огњановићи најавили долазак у министарство.

– Али пошто су нам већ рекли шта ће урадити са новцем, а од нас нису тражили никакав списак болесне деце, нисам га ни дала. Нисам једина комуницирала тада са њима и могу да говорим само у своје име – каже Славица Ђукић-Дејановић.

Сведоци на реду

Више јавно тужилаштво у Београду наставља са истрагом против Небојше и Јелене Огњановић. Како нам је речено у овом тужилаштву, ускоро ће бити одређени термини саслушања сведока. М. Д.

„Заборавили” на тачку протокола о тајности донације

Небојша Огњановић на ТВ Н1 први пут је јавно причао о донацији Институту за заштиту мајке и детета од 1,2 милиона евра, која је дата кроз куповину опреме. „Преко наших контаката ступили смо у везу са тадашњим директором института Богдановићем и договорили смо како да изведемо донацију опреме. Као резултат тога, 14. марта 2014, потписали смо протокол о међусобној сарадњи, који је регулисао сва питања и у прилогу тог протокола постоји списак опреме коју је потребно да набавимо. Од првог момента процес набавке опреме био је јаван и транспарентан, ја овде могу да вам покажем саопштење за јавност које се од 8. јула 2014. налази на сајту института и свако ко је желео, могао је да види ту документацију”, испричао је Небојша.

Чудно је да је Огњановић овом приликом заборавио да помене шта је све претходило томе да се поменута документација нађе на сајту института. „Прескочио” је тачку протокола која је новинарима предочена одмах после седнице УО института (14. марта 2014), на којој је потписан документ: да се обе стране обавезују да неће износити у јавност детаље у вези са донацијом док се она не реализује. Скривање донације од очију јавности изазвало је буру негодовања новинара, али и створило сумње да су у овом „тајном послу” између Огњановића и института биле могуће и различите малверзације са новцем који је цела Србија скупљала како би Тијана отишла на трансплантацију срца у Америку.

„Политика” је тада питала и Огњановиће и институт за донацију. Огњановићи нису никад одговорили, а у институту су се позивали на протокол по којем је донација до реализације – тајна.

Након наше жалбе поверенику за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности, и детаљне провере целог случаја, Родољуб Шабић је наложио институту да „Политици” достави на увид тражене информације. Тек када је наш лист обавестио јавност о реализацији донације, али и када је завршена куповина опреме – поменута документација је стављена на сајт института. Д. И. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.