А ревизори?

Америчка бонитетна агенција „Стандард и Пурс” платиће одштету од око 1,38 милијарди долара на име поравнања у спору са америчким министарством правде због лажирања кредитног рејтинга ризичних хипотекарних инвестиција, што је помогло избијању финансијске кризе.

У склопу поравнања, каже се у агенцијској вести, нема чињеница које доказују да је дошло до кршења закона, али главна замерка јавних тужилаца из чак 19 америчких држава јесте што С&П „није обавестио инвеститоре да ће тржиште некретнина доживети колапс у 2006”.

У агенцијском извештају подсећа се, такође, да су све три водеће америчке рејтинг агенције (С&П, Мудис и Фич) окривљене да су допринеле изазивању кризе из 2008. године, пошто су високе рејтинге додељивале изузетно ризичним хипотекарним обвезницама.

И ту би тој вести могао бити крај, да није онога што се зове – а где смо ми ту?

Зашто?

У Србији су за непуне четири године затворене четири банке. Три са највећим државним капиталом (Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд). Овом невеселом списку ваља придодати и акционарску Универзал банку.

Суштина ове две приче је, међутим, у нечем другом. Американци су у својим великим бонитетним кућама нашли „кривце” за финансијски цунами 2008. од кога још цео свет трпи последице. Па и ми. Неко ће рећи – велика вајда, јер су „изгореле” хиљаде милијарди долара, а свет гурнут у економску кризу каква није виђена од 1929. Свет и Американци, без сваке сумње, неће имати готово никакве користи од наплаћене одштете С&П. Та „казна” чак и нема ту сврху. Суштина је у нечем другом. У поруци – да се посао, па и оцењивање бонитета, ваљаности неких хартија од вредности или већ чега год, мора обављати одговорно и за то, у контраслучају, сносити последице. Макар и репутацијске. Симболичне? Питање је да ли се тих 1,38 милијарди долара могу подвести под тај појам, али у односу на потоње последице кризе – свакако.

И то је тај део приче.

Други део приче смо ми. Пропале су нам четири банке са цехом од око милијарду евра. Платиће га порески обвезници Србије. Има ли, осим оних који су рђаво водили те банке, још одговорних? У веома запаженом интервјуу „Политици” (14. 12. 2014.) форензични рачуновођа Мирослава Миленовић упозорила је на чињеницу да нико од ревизора није „одговарао” што на време нису упозорени власници банака и контролни органи (НБС, рецимо) на највеће пословне и кредитне ризике у тим банкама.

Од светске финансијске кризе, која је експлодирала 2008, прошло је пет година. Американцима та ствар, међутим, није застарила. Можда би неко и код нас могао да се „сети” одговорности свих, па и ревизора, у слому ових банака чији је стечај у току. Није касно.