Подсећање на краља ујединитеља

Прокупље – Изузетно интересовање Прокупчана ових дана изазива изложба у Народном музеју Топлице под називом „Александар Први краљ Југославије 1918–1934”. У организацији Историјског архива Србије и Црне Горе и овдашњег Историјског архива приказано је више стотина фотографија и докумената из државничког и породичног живота Александра Карађорђевића, почев од његовог детињства, преко улоге главнокомандујућег на Солунском фронту и уједињења Јужних Словена у заједничку државу – Краљевину СХС, до државничких посета разним крајевима нове државе и миротворачких мисија по Балкану и Европи, све до атентата у Марсељу 9. октобра 1934. године, дочека посмртних остатака, одавања поште у свим крајевима тадашње Југославије и, коначно, величанственог испраћаја у Београду и полагања ковчега у крипту цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

Изложена је и документација о суђењу атентаторима, као и извештај о пресудама француског суда у Екс ан Провансу: организатори атентата Анте Павелић, Еуген Кватерник и Иван Перчевић осуђени су у одсуству на смрт, а терористи Звонимир Поспишил, Мијо Краљ и Иван Рајић на доживотну робију. Суђено је и убијеном атентатору Величку Димитрову Керину код којег је пронађен лажни пасош на име Петр Клемен, издат у чехословачком конзулату у Загребу.

            Поред ових до сада добро познатих историјских докумената, пажњу посетилаца нарочито привлаче експонати о посети краља Александра Прокупљу 9. септембра 1934, месец дана пре погибије. Он је, уз патријарха Варнаву овде присуствовао обележавању хиљадите годишњице храма Светог Прокопија, а затим је у центру града открио споменик Топличанима палим у ратовима од 1912. до 1918. године. Тај догађај приказан је кроз фоторепортажу тадашњег загребачког илустрованог часописа „Свијет”.

            Пажњу посетилаца побуђује и писмо народног посланика Томе Поповића председнику владе Николи Пашићу, у коме описује злодела арнаутских качака. Он наводи да су село Лепина код Липљана, где су 25. августа 1924. године преноћили краљ и краљица на путу за Пећку патријаршију на устоличење патријарха Димитрија, качаци запалили, па „убили старца и децу који су покушали да угасе пожар, као и свештеника Димитрија из Неродимља који се враћао са крштења“.

            Аутор изложбе Митар Тодоровић у предговору каталога, између осталог, каже да приказани материјал указује на истакнуту улогу краља Александра у свим важним догађајима тог времена. Краљ Александар, да би се супротставио завојевачким амбицијама великих сила, нарочито тежњи Мусолинијеве Италије да поврати Далмацију, предузео је иницијативу на учвршћењу Мале антанте и образовању балканског савеза. „Изгледало је да се тиме почиње остваривати и сан краља Александра о међудржавним границама без наоружаних војника, отвореним за слободан проток робе и капитала”, констатује аутор предговора, уз напомену да му се то, наравно, није могло да дозволи.