Како је Варгас Љоса постао глумац

Како да наставиш да живиш пуним уметничким животом и када си побрао највише награде? Ово питање мучило је Марија Варгаса Љосу када је у седамдесет четвртој години најзад добио Нобелову награду, пошто се колумбијски творац магичног реализма Габријел Гарсија Маркес читаву вечност (28 година) пре њега, окитио стокхолмском медаљом. Маркес, нажалост, није више међу живима, али је Варгас Љоса у пуној снази. Неки чак кажу да је перуански писац као Доријан Греј, и да не стари.

Репертоар Шпанског позоришта у Мадриду обогаћен је необичном представом „Приче у времену куге”, а на позорницу је стао Марио Варгас Љоса у својој седамдесет осмој години. Већ сам податак да се један нобеловац на кратко прерушио у глумца, привлачи велику пажњу па су све карте за „Приче у време куге”, које се приказују само до 1. марта, распродате. Љоса игра италијанског племића из 14. века и са још четворо познатих шпанских глумаца препричава занимљиве и смешне приче у једном замку, док напољу, у удаљеном граду владају зла времена. Епидемија куге коси све пред собом.

Комад је заснован на Бокачовом „Декамерону”, али како каже Варгас Љоса, ова представа данас је актуелна због „епидемије тероризма”. Данас је тероризам, куга која сеје смрт по свету.

Варгас Љоса објашњава и како је Декамерона приредио за позориште. „Неке од прича сам адаптирао врло слободно, и нисам се верно држао оригинала, неке делове сам скраћивао, а некима сам додавао ликове”, рекао је за мадридски „Паис”.

Сала у Шпанском позоришту је за ову изведбу потпуно преуређена: позорница је у средини, а около је башта у којој седи публика.

Али како се осећа нобеловац кад су све очи упрте у њега, а он треба да се искаже уживо у уметности у којој је ипак почетник?

Варгас Љоса на ово питање је нашироко одговарао новинарима у Мадриду.

Ни кад је добијао Нобелову награду и кад се око његове личности и дела вртела светска помпа, ни када је учествовао у председничкој кампањи у Перуу деведесетих, ни када је написао своје прво дело, није осећао такву панику као кад је пре десетак дана требало премијерно да одглуми своју улогу у Мадриду.

„Јако сам нервозан, у паници сам”, рекао је новинарима на конференцији за штампу пред премијеру која је уприличена крајем јануара. „Али истовремено, све ме ово узбуђује и подстиче. Осећам се као млад човек.” Његове речи преносе шпански медији и лондонски „Гардијан”.

Неки дан после премијере, Пилар Режес, на челу издавачке куће која објављује дела Варгаса Љосе у Шпанији, подробније је испричала за „Паис” како је један од ретких живих пионира латиноамеричког литерарног бума, савладао трему.

„Панику пред наступ имају и други глумци, не само ја. Нарочито сам се плашио да не заборавим текст, да не погрешим. Каква би то брука била… На моменте сам чак помишљао да од свега одустанем.”

На премијеру су дошли највиђенији људи Мадрида: министри, градоначелница, писци, глумци…

А Варгас Љоса? Упућени кажу да је изгледало као да се родио на даскама. И додају да се буквално овај човек од седамдесет осам година претворио у младића. „Чудо се заиста десило”, узвикује један коментатор конзервативног дневника „АБЦ”.

До сада је перуански књижевник, рођен у Арекипи, објавио 12.000 страница, 18 романа, 19 књига есеја, девет драма, мемоаре, и небројено недељних колумни које је почео да пише пре своје 42 године.

Ни после Нобелове награде, није престао да води аскетски живот писца.

„Литература нам омогућава да проживимо друге животе, да изађемо из наше ограничене реалности, да се поистоветимо са судбинама које разбијају осредњост, да постанемо авантуристи”, рекао је Варгас Љоса када је прошле године објављен његов роман „Дискретни херој”. Аутор тврди да се вежбањем фантазије спречава свођење друштва на резигниране појединце.

Сада када је преживео и ову премијеру, нада се да ће га смрт „затећи у писању”. „Да ћу бити довољно луцидан, писати и читати до самог краја.”

Крај још није близу, а то је овај подмлађени писац управо доказао на мадридској позорници.