Тиха окупација природњака

Сви имамо једног таквог члана фамилије. Кућа препуна „природне” хране и органске козметике. На полици књиге о самоизлечењу природним путем, на зиду цитати тибетанских мудраца. Они презиру индустријске производе и модерну цивилизацију, јер је све то једна вештачка творевина која је отуђила људе од природе. Они су део једне нове религије, која броји стотине милиона верника широм света. Ова религија нема име, нема своје свето писмо или јасну организацију, али се може дефинисати као људи који верују у природу.

Највећа опасност овог фанатизма је што улази на мала врата, и што следбеници нису свесни да су верници. Штавише, велики део њих види класичну религију као нешто застарело и превазиђено, а своју веру у природу доживљавају као нешто потпуно нормално.

Лепота природе је мамац. Чист ваздух чини да се човек осећа пријатно, и за многе људе којима је свакодневни живот депресиван, природа је једино место на коме могу да осете лепоту. Заведени том лепотом, људи почињу да читају одређене књиге и часописе. Завршава се тако што одбијају да узимају „вештачке” лекове, заговарају исхрану као из пећинског доба и троше огромне количине времена и новца да свој живот учине „природним”.

Колико је ова религија узела маха, може се видети ако уђемо у било који супермаркет. Хиљаде артикала са етикетама „Сто посто природно”, „Без вештачких састојака” и слично. Испитивања потрошача показала су да чак две трећине сматра да ће добити нешто квалитетније и здравије уколико на етикети пише да је природно или органско. Пре само неколико година таквих етикета није било. Зашто?

Претпоставимо да имамо десет робних марки сокова, и оне стоје на рафу у продавници. У неком тренутку, један од тих произвођача ставља на свој сок етикету „Сто посто природно”. Одједном, преосталих девет сокова делују као нешто нездраво и неприродно. Остали произвођачи немају избора, и морају се приволети овим трендовима, иако знају да је то чиста глупост. Тако смо преко ноћи постали преплављени овим природњаштвом. Слична је прича и са органском храном. До данас није потврђена никаква здравствена предност органске хране у односу на неорганску, али поред органског парадајза многим људима обичан парадајз изгледа сумњиво.

Козметички производи? Иста прича. Крема или гел за туширање сами по себи делују као неке отровне хемикалије. Али, додајте унутра било коју травку, и ставите слику на етикету. На пример, „Са додатком алоје вере”. Људи ће то куповати, уверени да су добили нешто много боље. У пракси, на пример, никада није доказано да алоја вера има некаква посебна лековита својства. Међутим, у старом Египту звали су је биљка бесмртности, и са њом су сахрањивали фараоне. Та прича је довољна да већина природњака поверује да ће сигурно живети дуже ако је конзумирају.

Највећа опасност природњаштва је ово огромно поверење у медицину древних народа. Све док се ова вера простире на храну и козметику, нема никаквих штетних последица, осим по новчаник. Али, када се људи разболе од тешких болести и почну да примењују терапију древних Инка и тибетанских мудраца, истовремено одбијајући „западну медицину”, тада се види права опасност ове наизглед безазлене појаве.

Људи широм света умиру сваке године због одбијања да прихвате терапију „западне медицине”. Не у Африци или у некој земљи трећег света него у високо развијеним државама.

За ове људе делује потпуно нормално тврдња да су врачеви и шамани древних јужноамеричких народа или Кинеза знали о медицини више од научника 21. века. То што данас имамо неупоредиво веће знање, микроскопе, магнетну резонанцу и базе истраживања, њима не значи ништа. Онај шаман који је пре 2.000 година седео на врху Анда окружен кондорима сигурно зна више о медицини. Зашто? Зато што је живео у хармонији с природом. Можда би било најбоље да се савремена медицинска истраживања раде на неким висоравнима, где би научници ходали боси у белим оделима и радили соларну јогу двапут дневно. Тада би неко од ових природњака можда и узео у обзир њихове тврдње.

Свака фабрика која има више од десет запослених, за природњаке је зла корпорација коју интересује само профит, и која уваљује људима вештачке производе препуне отрова. Зато ће они узети сваки производ који прави један човек у кућној продукцији. У пракси, највећа шанса да се отрујемо је управо од таквих производа, јер велике корпорације морају да прођу стотине регулатива да би им производи били одобрени. Међутим, природњаци сматрају да корпорације имају кофере пара којима потплаћују институте, инспекције, новинаре да се не сазна истина о њиховим вештачким производима. С друге стране, чикица који мућка неке „природне” састојке у својој шупи сигурно је проверен јер је природан.

Апсурдно, природа је постала загађена експлоатацијом термина природа. Свуда око нас раде се потпуно бесмислене ствари под заставом природе, а неке од тих идеја постају опасне по друштво у целини. Уколико видите у свом окружењу људе који су у раној фази уласка у ову природњачку секту, пробајте да их уразумите док није касно.