Презимена дају слику нашег доба

Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић, Павловић и Милошевић десет су најчешћих презимена, о којима ће „Политика” писати у десет специјалних додатака. Први излази сутра и посвећен је презимену Јовановић, које носи више од 120.000 грађана Србије. 

Већ је познато да су Милица и Драган Јовановић најчешћа комбинација имена и презимена у Србија, а од сутра у нашим додацима први пут ће бити откривено колико деце у просеку рађају жене које носе неко од најчешћих презимена, где живе, које факултете најчешће бирају, колико има магистара, а колико доктора наука, да ли се често селе или, пак, проводе живот у местима рођења, да ли су образованији мушкарци или припаднице лепшег пола, колико има запослених, а колико пензионера, деце и домаћица међу њима...

Иако неколико година пре и после пописа запослени у Републичком заводу за статистику не дижу главу од посла, радо су се одазвали нашем предлогу и додатно обрадили специфичне податке о десет најчешћих презимена.

Снежана Лакчевић, начелница Одељења за попис становништва РЗС, и Љиљана Ђорђевић, шеф Одсека за спровођење пописа, уживале су у покушају да извуку што више занимљивих података на ову тему.

Трагале су за најинтересантнијим детаљима, покушавале да буду коректне према осетљивим категоријама становништва, проучавале сличности и разлике... Подаци до којих су дошле послужиће будућим генерацијама за стварање слике о нашем добу. 

Снежани Лакчевић бројке су животна преокупација. У сваком тренутку зна колико је становника пописано, колико је упитника попуњено, колико има мушкараца, а колико жена, колико деце млађе од 15 година, колико је грађана у браку... Попис је, како истиче, једино свеобухватно истраживање становништва и много је више од статистичке акције.

Који је значај објављивања података о најчешћим презименима?

Први пут су сагледане карактеристике особа које носе једно од десет најчешћих презимена. Обрадили смо податке о њиховом образовању, миграционим и демографским карактеристикама, економској активности, фертилитету жена. Сви ови подаци прикупљени су за време пописа, али сада су додатно обрађени и први пут ће бити објављени јавности. До сада није било сличне акције, постојали су само подаци које су прикупљали појединци или истраживачке групе.

На издавање додатка о презименима подстакла нас је ваша публикација о најчешћим именима и презименима. Који је значај овог издања?

У дугој историји спровођења пописа први пут је објављена оваква врста публикације. Она је јединствен извор података за све истраживаче из поља ономастике и за све друге. Велика је заинтересованост за овај материјал, а публикација је, у ПДФ форми, „скинута” са сајта чак 2.000 пута. У овој јединственој књизи може се проучити списак најчешћих женских и мушких имена по годинама рођења у различитим градовима и општинама, што је незамењив истраживачки и архивски материјал.

Да ли има места за сумњу у веродостојност ваших података?

Апсолутно не. Ово је веродостојно истраживање које је пружило одговоре на многа питања Да бисмо проверили поузданост и квалитет података добијених у попису, ми смо две недеље после завршетка теренског рада спровели анкету. Поред тога, добијене резултате поредили смо са другим административним изворима, као и са подацима добијеним из различитих статистичких истраживања.

Шта је ново урађено у попису који је иза нас? 

Попис 2011. богатством садржаја превазишао је све претходне пописе. Први пут смо прикупили и обрадили податке о особама са инвалидитетом јер у држави није постојала јединствена база о овој категорији становништва. Објављена је студија са подацима о бескућницима, публикација намењена деци виших разреда основне школе под називом „Попис и основци”, као и „Пописни атлас”, у којем су графички приказани основни резултати. Чекамо објављивање припремљених студија о Ромима у Србији, о старима, о младима, избеглим лицима, о нашим грађанима у иностранству... Резултати последњег пописа инспирисали су настанак 14 специјалних публикација и 30 редовних. У чак 21 књизи „спаковани” су подаци о становништву, домаћинствима и породицама, седам књига даје слику о стамбеним јединицама, а две су из области контроле квалитета.

Која је најпопуларнија публикација коју сте објавили?

Највеће интересовање традиционално влада за податке о националној припадности и старосно-полној структури становништва. Од новембра 2012. године, када смо почели са објављивањем пописних резултата, до средине јануара ове године, наше публикације преузете су са сајта око 66.000 пута. Развили смо и андроид апликацију која је веома популарна међу младима.

Да ли се подаци којима располажемо могу поредити са резултатима пописа у европским државама?

Последњи попис становништва потпуно је усаглашен с међународним стандардима. Сваки истраживач или заинтересовани корисник може да уђе на Евростатов сајт, да изабере обележја из Пописа 2011. која жели да претражи и да упореди податке из 32 земље, чланице ЕУ и ЕФТА. Том приликом може се проверити, на пример, колико људи рођених у Србији живи у Немачкој, Аустрији или Француској.

Кажете да вам наредни попис већ куца на врата. За вас 2021. година само што није стигла. Које вас обавезе очекују?

У јуну ове године на пленарној седници Конференције европских статистичара очекујемо усвајање међународних препорука за спровођење наредног пописа. Када се усвоје ове препоруке, државе ће почети с конкретним припремама. Представници наше куће били су чланови радних група које су радиле на припреми ових препорука. Тренутно испитујемо алтернативне начине спровођења пописа, како бисмо уштедели средства и време. Једна од могућности је и попуњавање онлајн упитника за све заинтересоване.

Одлазе млади и образовани

Снежана Лакчевић истиче да је у Попису 2002. године први пут забележено више особа старих 65 и више година него деце млађе од 15 година. Са просечном старошћу становника од 42,2 године, Србија се сврстава међу најстарије популације у свету, али још више забрињава чињеница да је просечна старост наших грађана који су отишли у иностранство 34 године.

Уколико посматрамо само временски размак између два последња пописа (од 2002. до 2011. године), просечна старост емиграната је само 29 година, а готово сваки пети имао је диплому више школе или факултета. Податке о емигрантима дали су чланови њиховог домаћинства који и даље живе у Србији. Ова акција није обухватила оне који су се иселили са целом породицом.