Тропикана

Пошто сам скувао супу и испекао пљескавице на тротоару испред куће, намазао сам се фактором плус 150 који ће ме штитити од УВ зрачења. Забринуто сам слушао морбидни извештај о човеку који је дошао на Аду као весели хомосапиенс, а завршио као скелет, после десет минута сунчања и брчкања у кипућем плићаку. Сумњам у извештаје Хидрометеоролошког завода "тропикана Србије", који објављују да је јуче у подне измерено 49,8 степени Целзијусових и наивчинама који још верују у то. Али, могу да разумем страх државно-метеоролошко-безбедносних органа од панике која би уследила када би се објавило да скала на термометру ван замрзивача показује читавих 55,2 степена. 

Натанковао сам водом своју нову металик камилу ГТИ, из серије коју је недавно увезао главни заступник за Балкан Вук Бојовић. Мој аутомобил одавно је истопљен на подневном јулском сунцу, лета господњег 2007. године, када је за неколико часова, десетине хиљада возила у Београду постало сировина за топионице Ју-Ес-Стила. Ова компанија отворила је тих огњених дана врата производних хала, где су смештене високе пећи, како би се расхладили житељи Смедерева и околине. 

Како само време брзо протиче. Еволутивне климатске промене догодиле су се брже од Октобарске револуције. Сада је 2010. година и водећи српски политички лидери, окупљени у климатизованом шатору са пет звездица, одлучују да ли да Србија приступи Европској унији или Лиги сахарских земаља.

Ако сте и за тренутак помислили да се Вашем репортеру замантало од врућине, ова халуциногена, светла и свакако врела предвиђања наше скорије будућности, можда и нису тако далеко од истине. Животи нам, после овог афричког таласа, више неће бити исти. Не морате да улазите у пластеник у подне, да бисте пронашли место слично паклу. Довољно је да изађете на улицу. Метеоролози јављају да ће захлађење са Атлантика или из Сибира, како вам драго, некако допрети овамо или крајем јула, или средином августа, или тек – следеће године. Сањамо неуротично тај тренутак када ћемо цвокотати на тричавих 34 или 35 Целзијусових. У лекције о томе да се Србија налази у зони умерено-континенталне климе, више не верују ни мала деца, ни професори географије. Једини који следе ову умерено-континенталну догму о четири годишња доба у "тропикана Србији" су чиновници владе Србије, који се опиру законском регулисању увођење ванредног стања због екстремно високих температура, како би на одредбама праисторијског Титовог законика из 1972. године, балансирали између бриге за прегрејаним грађанством и редовног функционисања јавних служби и интереса великих приватних компанија.

Пошто новинари чак ни у околностима климатског полицијског часа не би дремали код куће, уживам у новој, сахарској родној груди. Паничну атмосферу и катастрофичне призоре живота на 40 или 50 степени, зависно од тога да ли мерите температуру на Кошутњаку, или шљакате на Тргу, сматрам трилатералном завером компанија за производњу крема за сунчање, клима-уређаја и минералних вода. Узгред, зимску гардеробу ћу поклонити браћи бедуинима.