Отворени сукоб Атине и Берлина

Од ведрих тонова на скупу у Бриселу једино је било то што је извршна директорка ММФ-а Кристин Лагард гласно похвалила леп „барбери” шал грчког министра Јаниса Варуфакиса, уз оцену да је Атина у Брисел на ванредну седницу Еврогрупе поводом судбине грчких дугова послала „интелигентне и компетентне представнике које треба озбиљно саслушати”. Остатак седмочасовне седнице министара финансија еврозоне, појачаних Лагардовом и председником Европске централне банке (ЕЦБ) Мариом Драгијем, личио је на „преговоре унутар породице чији један члан пати од болести зависности и неуспешно покушава да се излечи”, описао је извештач „Њујорк тајмса” ток скупа у Бриселу у ноћи између среде и четвртка.

Протагонисти „породичне свађе” – немачки министар финансија Волфганг Шојбле и његов грчки колега Варуфакис – ушли су на терен (иза затворених врата) спремни на сукоб.

„Грчка може да ради шта хоће, али ме јако занима како замишља да то и спроведе изван програма помоћи. Чини ми се да једино што ће Атина постићи јесте то да спровођење реформи тамо и даље надзире ’тројка’, само што се неће звати ’тројка’”, саркастично је најавио Шојбле.

„Позван сам овде јер сам ново лице. Данашња седница никада и није имала циљ да постигнемо договор, већ да нова грчка влада представи своју анализу зашто кредитни програм не само што не ваља, већ се изродио у отрован и катастрофални намет економији”, описао је Варуфакис гостовање у Бриселу.

Грчки министар се колегама иза затворених врата обраћао само усмено, не достављајући им по бриселском протоколу писани документ о својим предлозима како да се на нов начин решава грчка дужничка криза. Ипак, учесници потоње дебате били су на моменте „искрени”, проценио је италијански министар финансија Пјер Карло Падоан. Међутим, дотични наступи искрености имали су почесто форму отворених претњи.

„Ако Грчка хоће да добије профит на обвезнице које држи Европска централна банка, мораће најпре да врати паре које је позајмила”, условио је аустријски министар финансија Ханс Јерг Шелинг.

Пратећи ток седнице, бриселски чиновници саставили су неколико верзија завршног саопштења, које је, како су се дебата и речник заоштравали, као бумеранг враћано на исправке.

„Разлике су озбиљне, тешке речи су изговорене... Варуфакис и ја смо скептични”, открио је Јанис Драгасакис, заменик грчког премијера, који је такође учествовао на седници.

Негде око 23 часа у среду Шојблеу је дотурена верзија „заједничког саопштења” у коме је стајало да је „Грчка категорички прихватила да спроведе текући програм реформи и испуни све своје обавезе према повериоцима”. Мислећи да су присутни Грци прихватили ту верзију, Шојбле је журно напустио скуп.

А онда је настао хаос. Варуфакис и Драгасакис су потом телефонирали грчком премијеру Ципрасу и описали ток седнице. Иза тог разговора двојац се вратио у салу и саопштио да никада нису пристали нити ће пристати на продужење „покојног” међународног програма помоћи Грчкој.

Затим је уследила кратка, оштра и крајње непријатна конференција за штампу, преноси лондонски „Гардијан”.

„Имали смо добру размену мишљења. Нисмо могли да се договоримо шта је заједнички закључак. Наставак дебате је у понедељак. У међувремену, представници ММФ-а, ЕЦБ и Европске комисије неће имати никаквих контаката са Атином”, одрезао је Јерун Дејселблум, холандски министар финансија и председник Еврогрупе.

„Ако у преговорима нисте спремни на сукоб, онда и нисте преговарали. Али, нисмо ми изазивачи сукоба и апсолутно не размишљамо о изласку Грчке из еврозоне. Надамо се да ће у понедељак бити постигнут договор од обостране користи”, лаконски је закључио Варуфакис.

Берзанске кладионице процењују да су након јалове седнице у Бриселу шансе „један на према четири” да Грчка ускоро напусти еврозону. То је уједно и највећа процењена вероватноћа „одласка Грчке из ЕУ” од избијања финансијске кризе те земље 2009. године.