Лисице

Џаја, фудбалска легенда, с лисицама на рукама. Када су фотографије с хапшења стигле у редакцију, заћутали су махом старији новинари, они који су му се дивили док је харао стадионима. Оно што је Пеле за Бразилце, Бекенбауер за Немце, то је (био) Џајић за нас. Трећа „Звездина” звезда – после Рајка Митића и Драгослава Шекуларца, а пре Владимира Петровића Пижона и Драгана Стојковића Пиксија. Најталентованији клинци за терање „бубамаре” добијали су надимак Џаја, а дрес са једанаестицом у сваком клубу до последње сеоске лиге значио је годинама да тај који га носи има барем делић фудбалског шмека овог чаробњака на зеленом тепиху. Његови продори с леве стране, лажњаци код корнер заставице, слободни ударци као „на тањиру”, бацали су нас у несвест, еуфорију, лудило. Кад је окачио копачке почео је да влада „Звездом”, једним од три српска бренда. Две и по деценије је био појам. Власт. Прво технички директор, па онда председник. И некако је био недодирљив. Имао је заслуге за народ. Сишао је потом с трона, разлог је био операција леђа. Недавно је обелодањено да су „земунци” хтели пре пет година да га киднапују и траже откуп. Знало се да је Џаја у животу доста зарадио, а кад су „земунци” бацили око на њега, да је „пун као брод”, онда је то опет схваћено да је Џаја национале крцкао паре из „Бастије” где је завршио каријеру, цењен и вољен као корзикански бог лопте. И онда, у следећој епизоди, наш јунак се појављује бледуњав, као што је увек био, с лисицама и рукама на леђима. И из куће на елитном Сењаку право у „марицу”. Шамар њему, али и свима нама који смо га волели и дивили му се. У режији „немилосрдних” чувара закона, помало грубо, као с неба па у блато... Зар је морало с букагијама на рукама? Добро је што му их нису ставили око ногу које су му биле вредније од руку. А рукама је, сумњиче га, згрнуо милионе од трансфера. Чак и фалсификовао. Ау! Но, сви су невини док се не докаже друкчије.

У Правилнику о условима и начину употребе средстава принуде (члан 7) скинутом са сајта МУП-а пише: „Овлашћено службено лице има право да употреби средства за везивање према лицу које се лишава слободе, задржава, приводи или спроводи, ако постоје основане сумње да ће то лице напасти овлашћено службено лице, покушати да побегне или да ће се самоповредити. Употребом средстава за везивање сматра се везивање руку лица, испред или иза леђа. Везивање лица за предмете у просторијама унутрашњих послова није дозвољено. Средствима за везивање сматрају се службене лисице, пластичне затеге и друга погодна приручна средства....”

Та три услова су, у Џајином случају спорна, дајем себи слободу да то кажем. Не би Џаја напао службено лице, ни покушао да побегне... Једино ако су полицајци помислили да би можда могао да се самоповреди. Због срама и једа што тако њега, величину, одводе у притвор. Наочиглед нације, оне која га је уздигла у небеса. А сада га њени чувари реда и мира театрално воде у ћузу. Тренирају строгоћу над њим. Ко је гледао у Џају као у фудбалску икону, сада је у благом хаосу. Ко нам је крив што нисмо хтели на време да поверујемо у приче да више нема богова.