Словак на челу смедеревске Железаре

Смедерево – У Смедереву се још није стишало узбуђење од пропасти преговора са америчким „Есмарком”, а „Политика” из добро обавештених извора блиских преговарачком тиму за продају челичане, дознаје вест да ће словачки бизнисмен Петер Камараш, власник компаније „Пикаро” са седиштем у Кошицама, највероватније предводити менаџмент, који ће на пролеће ући у „Железару Смедерево”. Реч је о фирми основаној 2006. године која се бави куповином и продајом руде гвожђа, али и низом других делатности.

Незванично, такође, дознајемо да су амерички „Есмарк” и словачки „Пикаро”, конкретније, Џејмс Бушар и Петер Камараш, имали заједничку стратегију за преузимање 80 одсто капитала српске челичане по којој би „Есмарк” производио челик и обезбеђивао тржиште, а Словаци би били задужени за сировине. План је био до танчина разрађен, али је, како тврди наш извор, у једном моменту дошло до размимоилажења. Управо тада су и преговори са Владом Србије кренули низбрдо, а као главна тачка спотицања биле су управо сировине. Тај моменат био је преломан па су након тога Американци „окренули плочу” и повећали захтеве од владе. Уместо 200 милиона долара, које су тражили од наше владе у виду гаранција за кредит за набавку сировина, удвостручили су ту суму, а према писању појединих медија предлагали су чак и 800 милиона долара. Међутим, сазнавши за разлаз несуђених партнера, наши преговарачи су такође инсистирали на гаранцијама, а све у страху да „Есмарк” не потроши залихе сировина које „Железара” тренутно има на лагеру и потом напусти Србију.

Пошто су наши људи из преговарачког тима знали да „Есмарк” не може сам да уђе у ту причу тражили су додатне гаранције. Држава јесте била расположена да гарантује за неки износ, али је на крају добијена „непристојна” понуда, каже извор „Политике”.

Не чуди онда што је премијер Александар Вучић, пред крај преговора наговестио лош исход са „Есмарком”, али и план „Б” за „железару”. Није искључено да је држава водила тада и паралелне договоре, а како Словаци нису заинтересовани за приватизацију, разматрана је опција да дођу у Смедерево као професионалци у трговини рудом. Претпоставља се да се договор неће заснивати на томе да Камараш са својом екипом дође у „железару” и ради за плату или проценат, већ да ће постати нека врста партнера уз улог у сировинама.

Идеја државе вероватно јесте да они уложе неке сировине, а да овде добију услове за производњу и даљу трговину готовим производима из „Железаре”. Верује се да ће овде доћи њихови људи, успешни трговци, менаџери са добрим везама и контактима и великим искуством. Једино тако има наде за фабрику у Смедереву, објашњава наш извор.

 Полазна тачка биће оних 170 милиона долара у сировинама које „Железара” већ има. То је, како сазнајемо, довољно за четири до пет месеци при садашњој производњи и послужиће као обртни капитал. Након доласка професионалног менаџмента, производња би требало да се постепено увећава.

Према најавама, у понедељак ће бити расписан јавни позив за професионални менаџмент у „Железари Смедерево”. Трајаће месец дана, а услови би требало да буду слични онима из последњег тендера.

До окончања јавног позива „Железара” ће радити садашњим капацитетом од око тридесетак хиљада тона челика месечно. Радници ће остати на својим радним местима, а како ће се ствари одвијати убудуће, нико званично не жели да говори.

---------------------------------------------------

И син бизнисмен

Петер Камараш осим компаније „Пикаро”, у Словачкој има још неколико фирми. Његов син, Јурај Камараш, инжењер по струци, такође је бизнисмен. Власник је словачке фармацеутске индустрије „Имуна” која је својевремено била заинтересована за изнајмљивање погона зрењанинске „Југоремедије”. Фабрику је модернизовао делом средствима ЕУ, а лекове и медицинске производе извози у Белорусију, Македонију, Бугарску, БиХ, Пољску, Косово, Украјину, Руску Федерацију и Србију.

Занимљиво је да је компанија „Пикаро” активно прикупљала новчану помоћ за угрожене у поплавама у Србији. На званичном сајту компаније још увек постоји активна страница са рачунима за уплату помоћи и пропратним текстом којим се позивају грађани Словачке и шире, али и пословни партнери „Пикара”, да помогну поплављеној Србији.