Ученици и директор мршаве заједно

Правилна исхрана, брига о здрављу, екологија код њих нису само предмети и мртво слово на папиру, већ и нешто што је део школске свакодневице. Ученици Основне школе

„Народни херој Стеван Николајевић” на великом одмору уместо чипса једу плочице од сусама, пљескавице су заменили сендвичима са сојином шницлом, а газирана пића природним соковима без конзерванса. Ову лековиту промену увео је киоск „Здрава сваштарница” у којем се продају производи направљени од свежег поврћа, без рафинисаног уља, белог брашна, белог шећера, адитива...

– Савет родитеља и Школско веће одлучили су да деци понуде нешто здравије и да отварањем овог киоска промене нездраве навике. Киоск ради од почетка другог полугодишта и на сваком одмору испред њега је много деце, а и ми запослени се хранимо овде – каже Дарко Матејић, директор ОШ „Народни херој Стеван Николајевић”.

Директор открива да је и он имао порока када је у питању исхрана, па је до пре неколико година главна намирница на његовом менију била месо. Данас, са својим ученицима, радије једе соја-шницле и ђевреке од интегралног брашна, а планира да од 14. фебруара почне да организује и предавања о здравој исхрани.

– Предавања ће се одржавати сваког четвртка и намењена су ученицима, запосленима и родитељима. Надам се да ће их највише посећивати маме и тате од којих највише зависи какве ће навике у исхрани имати дете – каже директор.

Продавачица Маја која ради у „Здравој сваштарници” каже да ученици највише пазаре ђевреке од интегралног брашна и интегралне грисине, а они који би хтели да се засладе уживају у слаткишу од житарица, сличном „бонжити”, који је направљен од сувог воћа и заслађен јечменим сладом. Сви производи праве се у ресторану „Природа”, а за квалитет одговара Снежана Јандрлић, власница ове куће здраве хране, која каже да су је ових дана звале и друге школе заинтересоване за отварање оваквих киоска.

– Има производа који су у продаји као здрави, а уствари су штетни по здравље. Интегралне грисине које се продају у појединим дућанима, на пример, прже се у уљу, док се наши производи праве са хладно цеђеним уљем и садрже минимум масноћа. Сендвичи са премазима од сојиног сира, односно тофуа, или премазима од поврћа и млевених махунарки, које правимо за малишане у врачарској основној школи, могу да стоје чак 22 дана, јер не садрже састојке животињског порекла – каже Јандрлићева.

Уобичајена предрасуда да је здрава храна безукусна, док је она нездрава много укуснија само је заблуда, објашњава она и своју тврдњу правда чињеницом да деца, која су кад је у питању храна најстрожи критичари, радо једу макробиотичке производе.

У Француској, на пример, киосци брзе хране у близини школа и факултета су затворени, а сличне мере предузео је и гувернер Калифорније, који је забранио отварање продавница са брзом храном у околини основних школа.

Матејић истиче да у школи постоји још један киоск у којем се продају чипсеви, сокови и чоколадице и да много деце и даље ужину пазари тамо. Школску кухињу, у којој су у понуди кувана јела, користе углавном ученици млађих разреда.

Здрава храна није једино чиме може да се подичи ова школа. Испратили су већ пет генерација осмака у којима није било ниједног пушача, а као један од видова здравог живота и уживања у природи директор поносно показује еколошку учионицу која се простире на 100 квадрата.

– Пре двадесетак година, у једном делу школског дворишта посађени су борови који сада чине праву шуму. Хтели смо да искористимо тај пријатни хлад и зеленило, па смо, захваљујући средствима које смо добили од општине Врачар и Секретаријата за образовање, направили учионицу међу боровима у коју могу да стану два одељења – каже Матејић.

Часови у хладу борова, ариша и бреза одржавају се и зими и лети, а у густом растињу саграђен је и мали роштиљ – за слободно време и прославу завршетка школске године.