На корак до вештачког живота

ГЕНЕТИКА
Брижљиво спајајући хемијске састојке, амерички научници су недавно у лабораторији вештачки саставили од појединачних гена прво створењце, али се још нико не усуђује да га назове живим све док се у стварности сасвим не потврди. (Ген је део хромозома који одређује, посредством наследног записа – генетског кода, образовање посебног ланца аминокиселина).

У сваком случају, склопили су целу збирку гена (геном) бактерије која обитава у мокраћним путевима (Mycoplasma genitalium), а то је – како су достигнуће описали многи водећи магазини и листови – на корак до вештачког живота! Веома цењени часопис „Природа” (Nature) је опрезно најавио да су „наслагали циглице за вештачки живот”.

Иза обећавајућег подвига стоји и хваљени и оспоравани др Крег Вентер који је за длаку са својим тадашњим сарадницима у приватној компанији „Селера”, утркујући се годинама на дугим стазама, умало 2000. претекао неколико удружених државних института у грубом разврставању (секвенцирање) свих наследних јединица (гени) човека, а сада челнику института по себи названог и предводнику у узбудљивом истраживачком подручју – вештачка (синтетичка) биологија.

Предстоји оживљавање

Скорашњем успеху је претходило склапање десет и више пута пута простијег и генетски сиромашнијег микроорганизма – вируса, који се сврстава на размеђи живе и неживе материје зато што није у стању самостално да се умножава. Да ли су научници, како је већ са стрепњом упозорено, надомак тога да се поиграју Бога?

Нобеловац Хамилтон Смит који је учествовао и у прошлогодишњем постигнућу, преобраћању једне врсте бактерије у другу пребацивањем свих гена, сматра да је следећи (последњи) захват – убацивање вештачког хромозома у живи микроорганизам и оживљавање – најтежи. (Хромозом је појединачни молекул ДНК, у чијим су подјединицама – генима ускладиштене наследне поруке које се преносе деобом ћелија).

Новоспојени гени би, наиме, требало да у домаћину преузму надзор над свим животним збивањима. Уколико се то догоди, може се без околишења казати да је вештачким путем створена прва живуљка, видљива једино испод микроскопа, којој су – како доликује – наденули латинско име Mycoplasma laboratorium.

(/slika2)Дружина од 17 истраживача који су протекле године посветили веома захтевном задатку нанизала је хемијским путем синтетисану најдужу ниску гена до сада – чак 582.970 базних парова, и то је, управо, објавила у угледном часопису „Наука” (Science). Када бисте цео понављајући запис четири „хемијска слова” (А, G, С и Т) исписали знаковима величине десет тачака (фонт), у рукама бисте имали књигу од 147 страница!

Своје прегнуће је прозвала другим од три корака до малочас поменутог жељеног циља – а то су живе бактријске ћелије засноване на вештачки начињеном геному. После неколико година усавршили су „хемијско спајање” у квасцу (Saccharomyces cerevisiae), овладавши тзв. хомологном рекомбинацијом, поступком у којем саме ћелије поправљају оштећења на властитим хромозомима. И то је био суштински пробој.

Није нимало ласно градивне састојке ДНК – хемикалије аденин (А), гуанин (G), цитозин (С) и митим (Т) – вештачки повезати у хромозоме: што су нити дуже, подложније су кидању. Најдужа позната тако смућкана ДНК имала је само 32.000 базних парова или малтене 20 пута мање од нанизаних гена жељене бактерије која, преносећи се сексуаlним општењем, изазива запалење мокраћних канала.

Врли или вештачки свет

Бактерија која обитава у мокраћним путевима одликује се веома једноставним устројством и најкраћом ниском гена (геном) од свих живих организама – само 485, што значи да јој је цела наследна твар (ДНК) смештена у једном једином хромозому.

Крег Вентер, међутим, намерава да у будућим изучавањима покаже (и докаже) да наједноставнији организам може да преживи с најмање стотинак гена (човекова збирка састоји се од око 30.000), одгонетајући како, у ствари, биолошки започиње живот. Успаваљујући један по један у истој бактерији сазнаће који су и неизбежни и неопходни.

Какве су користи од ових сазнања?

Најављује се да ће се вештачки скројени микроорганизми користити да ублаже или искорене најболније невоље које пририскају савремено друштво: нагле климатске промене, превелику зависност од фосилних горива, уклањање отрова из животне средине, израда нових врста лекова, уништавање ћелија рака (за деценију или две). Упорном Крегу Вентеру се замера да, настојећи да властита остварења законски заштити (патент), полаже камен темељац будуће неприкосновене биолошке компаније, унапред назване „Мајкробисофт”, недвосмислено циљајући на садашњи свемоћни „Мајкрософт”.

Замишља се, чак, да ће се живим створењима придодати својства (и улоге) какве никад нису имали у природи, и то је, разумљиво, поспешило нарастање страхова од злоупотребе – научника или терориста. У распламсалим спорењима провејавају опречна моралистичка гледишта – од својеврсног испуњења свих снова човечанства („свети грал” науке) до бојазни да ће се испунити злогука пророчанства из романа Олдоса Хакслија „Нови врли свет”, написаног још 1932. године (уместо природног размножавања, одгајање одабраних човекових потомака у лабораторијама).

Ако не нови врли, свакако израња нови вештачки свет.