Републиканци „заштитници” Мађара

Поднета пријава Министарству државне управе и локалне самоуправе за регистрацију још једне странке мађарске националне мањине, под називом Републиканска партија, у први мах је изненадила народног посланика Савеза војвођанских Мађара Балинта Пастора. Онда се и разочарао кад је чуо да иза нове странке у оснивању наводно стоји бизнисмен Никола Сандуловић.

Сандуловића, који се лажно представљао као саветник покојног премијера Зорана Ђинђића, јавност памти и због бомбе подметнуте испод његовог аутомобила у јануару 2010, због наводних размирица у Голубарском савезу, а понајвише по томе што је у октобру прошле године прекинуо предавање Александра Вучића на Лондонској школи економије, представљајући се као жртва наводног политичког прогона.

Председник посланичке групе Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор каже да странке у Србији могу лако да се региструју као партије националних мањина и додаје да је реч о чистој злоупотреби закона.

– Користећи рупу у прописима, ускоро ћемо добити још једну мађарску партију, која ће се маскирати у мањинске заштитнике. У Војводини има неколико партија које су национално опредељене и на чијим се главним одборима говори на мађарском језику. Не знам да ли ће се у новој странци уопште говорити на језику мањине за чије ће се интересе борити – истиче Пастор.

У Министарству за државну управу и локалну самоуправу потврђују да је за мањинске партије потребно 1.000 потписа пунолетних и пословно способних грађана, што је чак десет пута мање него за „обичну” партију. Могућност да се под повољним условима региструје мањинска странка под називом „Ниједан од понуђених одговора” (НОПО), која заступа интересе влашке националне мањине, искористио је 2012. Никола Тулимировић са својом листом. Тулимировић, на чијој је изборној листи био и политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, у прошлом сазиву парламента био је и посланик.

У ресорном министарству кажу да Законом о политичким странкама није предвиђено да се документом доказује да ли је овлашћено лице припадник националне мањине. Овим прописом предвиђено је да се представљање и заступање интереса националне мањине уређује оснивачким актом, програмом и статутом.

Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦЕСИД-а, сматра да је то што се поједине странке региструју као мањинске, а то нису, у ствари злоупотреба закона. Тврди да не постоји начин да се то спречи јер свако има право да оснује партију какву жели.

– Најлакши и најисплативији начин да неко региструје политичку странку у Србији јесте да је пријави као партију националне мањине, јер је за то потребно десет пута мање новца и потписа грађана него што је то случај за „обичну” странку. Свако може да се изјасни како хоће и може да мења своје етничко опредељење и то је њихово људско право које им нико не може одузети – рекао је Вуковић.

Он додаје да изборне листе додатно контролише Републичка изборна комисија, која проверава да ли су испуњени формални критеријуми да се проглашена листа третира као мањинска и да ли ће за њу важити природан праг.

До сада је у Регистар партија, од укупно регистрованих 101, уписано 58 политичких странака националних мањина (56 активних и две су брисане). Од тог броја, шест је политичких странака које заступају интересе мађарске националне мањине.

Један од разлога зашто се појединци опредељују да оснивају мањинске партије јесте тај што лакше заобилазе цензус од пет одсто да би ушли у парламент. Мањинским странкама је на прошлим изборима било довољно да освоје само 15.000 гласова, колико је износио природни праг, да би ушле у скупштину.

Балинт Пастор каже да нема ништа против да се оснује још једна мађарска партија, али сматра да Републиканска партија нема много шансе да прође на изборима.

„Сумњам да ће Мађари дати глас таквој партији, која нема баш ништа заједничко с овом националном заједницом. Ако то нису успеле изворне мађарске партије, како ће то успети Републиканска партија?”, пита се Пастор.

----------------------------------

Мађари не желе попуст у Београду

Савез војвођанских Мађара није користио могућност природног прага на локалним изборима у Београду, иако му закон то омогућава.

– Нисмо и немамо намеру да користимо то право, јер београдски одбор СВМ-а има око 80 одсто чланова који нису мађарске националности. Због тога није коректно да имамо смањен изборни цензус – рекао је Балинт Пастор.